Магазин
Када бебе препознају своје име
Поред првог бебиног осмеха, препознавање имена је узбудљива "прекретница" у развоју малишана. Када беба полако окреће главицу, застаје и покушава да открије ко је зове, јако је близу да у потпуности препозна да се баш њој обраћамо.
Већина беба препознаје своје име између 4 и 9 месеци старости, пише Перентс. Када овлада овом вештином, приметићемо да нас гледа, али и реагује кад год је позовемо. Период кад бебе реагују на своје име одговара времену када почну да гугучу, комуницирају са родитељима. Деца са навршених 15 месеци ће већ директо одговарати када их дозивамо.
Како да помогнемо беби да препозна и научи своје име
Свака беба је другачија и неке ће препознати да их зовемо раније, неке мало касније. Јако је битно да се родитељи повежу са својом бебом кроз контакт очима и разговором, јер тако помажу да што брже препозна своје име.
Такође јој можемо да помогнемо тако што ћемо често понављати њено име, певати, причати са њом, препричавати и објашњавати шта тачно радимо. На пример - мама ће сада да ти обуче плаву тренерку или облачимо патике, јер идемо у шетњу.
"Вербализирање свакодневних задатака, попут мењања пелена или стављања детета у ауто седиште, излаже их језику колико год је то могуће", каже педијатар Кристен Кук.
После деветог месеца, малишан зна на кога се односи кад се каже мама, тата
До годину дана већина беба разуме на кога се мисли када се каже "мама" и "тата", често знају шта значи реч "не", али је не слушају увек. Користиће гестове као што су показивање и махање, рамењиваће покрете и звукове. Вероватно ће почети да изговарају једноставне речи као што су "ма-ма", "та-та" или "да-да-да".
Када би требало да се обратимо педијатру
Најбоље би било да поразговарамо са стручњаком уколико уочимо да беба не ради неке од следећих ситуација:
- не уплаши гласних звукова
- не окреће према извору звука након 6 месеци
- не смеје се до 6 месеци
- не реагује на звукове од 6 до 9 месеци
- не брбља са 7 до 9 месеци
- не реагује на своје име 7 до 9 месеци
- до 12 месеци не користи покрете попут махања или показивања
Иако ово можда уопште није разлог за бригу, педијатар ће најбоље рећи да ли су потребна даља тестирања или скрининг у циљу утврђивања потенцијалних проблема са слухом.
