Када би вам неко у разговору споменуо цара Николаја II, сигурно би вам на памет пале неке историјске чињенице које се тичу периода његове владавине, то да је имао чак четири ћерке и само једног сина, па чак и начин на који је трагично страдао у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године. Међутим, живот последњег руског цара је био много колоритнији и занимљивији него што бисте могли и да претпоставите.
Био је полиглота и течно говорио 5 језика
Захваљујући брачним заједницама са члановима краљевских и царских породица из различитих европских држава, династија Романов је увек неговала познавање страних језика. Зато и не изненађује чињеница да је Николај II од малена био билингвално дете и савршено говорио и на руском и на енглеском језику. Његов чича је чак говорио да би Николај без проблема било ког професора са Оксфорда могао убедити да је пореклом из Енглеске, а не из Русије.
Осим знања руског и енглеског, Николај II се могао похвалити и одличним познавањем француског, немачког и данског језика, који је научио захваљујући својој мајци, Марији Фјодоровној, која је била пореклом из те земље. Његово познавање страних језика је било толико добро, да се у разговору спонтано могао "пребацити" са једног на неки други, а да то и не примети.
Тетоважа змаја је била његов заштитни знак
Осамдесетих година 19. века тетовирање је узело маха, а украшавање тела породичним грбом, анђелима, змајевима и другим симболима се, очекивано, допало и припадницима руске елите. Тако је за време свог путовања у Јапан Николај II одлучио да се истетовира, а како би тетоважа била баш онаква каквом ју је замислио, наредио је да се на његов брод доведе најбољи тату-мајстор тог времена, Хоре Кио.
Будући руски император је рођен 1868. године, а ова година је била у знаку Жутог Земљаног Змаја.Баш из тог разлога се на његовој тетоважи налазио управо змај. Процес украшавања тела је трајао пуних 7 сати, а након повратка у Русију, Николај је увек са поносом приказивао ово ремек-дело.
Обожавао је путовања у далеке крајеве света
Још за време владавине Петра Великог се у династији Романов укоренила традиција да сваки наследник престола након што савлада основне науке отпутује на едукативну "екскурзију". Оваква путешествија су се увек одвијала по истом принципу и подразумевала су обилазак руске империје и европских земаља.
У свом пропутовању, Николај II је обишао азијске земље у којима раније није боравио ни један престолонаследник Русије. На његову одлуку је посебно утицало и то да се у то време градила Транссибирска магистрала, али и жеља породице Романов да се са азијским монарсима коначно успоставе пријатељски односи. Путовање је трајало пуних 10 месеци, а Николај се са њега вратио пун утисака.
Романса са балерином је трајала све до ступања у брак са Александром
Попут већине чланова императорске породице, и Николај II је био слаб на жене и склон љубавним аферама. Његово познанство са балерином Матилдом Кшесинском 1890. године испрва није слутило на невољу, нарочито имајући у виду да је већ тада он био лудо заљубљен у своју будућу супругу, Александру.
Међутим, балерина је била изузетно упорна. А како и не би - бити са наследником трона је за сваку даму било остварење девојачког сна. На крају крајева, Матилда је освојила срце будућег цара Русије. О њиховој романси је брујао читав Санкт Петербург, а љубав је прекинута након четири године, када је Николај ступио у брак са Александром Фјодоровном.
Обожавао је добра кола и имао завидан возни парк
Први сусрет Николаја II са аутомобилом одиграо се 1896. године, али тада на њега ово "чудо технике" није оставило никакав утисак. Тек нешто касније Николај је у вожњи са кнезом Орловим открио све чари овог мушког хобија, а већ у наредних неколико година наредио и да се изграде гараже у којима би се будући четвороточкаши налазили.
Укупно се у власништву царске породице налазило 26 аутомобила - 9 личних возила цара и 17 возила царске пратње, а занимљиво је и да сам цар никада није сео за волан. Омиљени аутомобил Николаја II био је и остао Делоне-Белвил, који му је пажњу привукао још када га је возио кнез Орлов. У то време је то био и најскупљи модел аутомобила, а захваљујући шестоцилиндричном бензинском мотору са 45 "коња", цар је могао крузирати градом брзином од 120 километара на час.