Уобичајене главобоље повезане су са боловима у врату, закључили су научници из Немачке. У оквиру истраживања учествовало је 50 пацијената, а радиолошком методом праћена су стања у ситуацијама учесталих главобоља и болова у врату.
Посебна пажња је била на трапезастим мишићима - пару великих, троугластих ткива које се протежу преко задњег дела врата и рамена и воде до главе и лопатица.
Откривено је да они који пате од главобоље и мигрене тензијског типа показују веће оптерећење у тим мишићима врата: "Наши налази указују на улогу мишића врата у патофизиологији примарних главобоља", рекао је др Нико Солман.
У данима када су учесници патили од болова у глави и врату, показао се и већи "притисак" на врату, што је сугерисало да су мишићи били упаљени.
То је навело стручњаке да закључе да упала мишића врата, која се развија из неколико разлога, укључујући лоше држање, недостатак сна, повреде и стрес, може бити повезана са тензијском главобољом и мигренама.
"Третмани усмерени на мишиће врата доводе до истовременог ублажавања болова у врату и глави", истиче доктор.
Стручњаци сматрају да неинвазивне опције лечења које директно циљају место бола у мишићима врата, као што су масажа или акупунктура, могу бити веома ефикасне и безбедније од лекова, пише Њујорк пост.
Која су разлике између главобоље и мигрене
Многи мисле да су ова два појма једно те исто, али међу њима постоје значајне разлике. Док је мигрена, неуролошко обољење, главобоља подразумева бол који нестаје после уношења лекова против болова.
Мигрену карактерише јак пулсирајући бол и обично се јавља на једној страни главе, или је бол јачи на једној страни. Такође је праћена мучнином, слабошћу организма и осетљивошћу на светлост и звукове и најчешће траје од 2 до 72 часа. Мигренични бол се углавном погоршава приликом физичке активности. Такође, три пута је чешће код жена него код мушкараца.
Са друге стране, главобоља подразумева бол у пределу главе, лица и горњег дела врата и настаје као последица различитих поремећаја: од безазлених стања која не захтевају никакво лечење до по живот опасних болести. Око половине одраслих има главобољу бар једном годишње, а често настају због стреса и напетости.