Магазин
"Доминик": Први ресторан у Русији за чије је отварање била потребна дозвола самог императора
Како би се отворио први ресторан, своју дозволу је морао да да сам император, Николај I, а "Доминик", како се звао овај угоститељски објекат, је јако брзо стекао популарност. У задимљеном локалу су време волели да проводе писци попут Чехова и Достојевског, али и шахисти, који су управо ту организовали први турнир у шаху.
Када бисте прошетали улицама било ког града у Русији, готово да нема улице у којој не постоји макар један ресторан. Традиционална руска кухиња, азијски специјалитети, српска, италијанска, француска, грчка кухиња - избора има толико да просто не знате шта бисте пре.
Међутим, све до средине 19. века слика је била поптуно другачија. Тада су Русији су постојала два типа угоститељских објеката, такозвани трактири и кабаци, али ни једни ни други нису одавали утисак еминентних локала.
Цар је морао дати дозволу за отварање првог ресторана
Тако је 1840. године швајцарски посластичар Доминик Риц-а-Порта дошао на идеју да угоститељске услуге дигне на виши ниво и у Санкт Петербургу отвори први ресторан у коме ће гости моћи да ручају и окрепе се шољицом кафе или чаја. Да би се реализовала, оваква идеја је морала бити подржана од стране цара, Николаја I, али и Сената. Срећом, идеја им се веома допала, и тако је 1841. године, након прикупљених сагласности, на Невском проспекту број 24 своја врата отворио први ресторан у Русији.
Разноврсан мени и пиће за свачији укус
Менију у првом руском ресторану могли би позавидети и многи данашњи угоститељски објекти. Гостима су се служили разни домаћи специјалитети, попут чорби, меса и каша, док су се за дезерт служили бисквити. Ипак, права "звезда" менија била је такозвана куљебјака - слани ролат са неколико врста меса и поврћа. Избор пића је био позамашан: пиво, чај, кафа, топла чоколада, па чак и кувано вино и вотка. За свакога понешто, што би се рекло.
Место окупљања писаца и бизнисмена
Петербургом се брзо пронела вест да се у самом срцу града отворио ресторан, а чак и позната имена тог времена нису одолела свеопштем узбуђењу. Неки од сталних гостију били су и чувени писци Антон Чехов и Фјодор Достојевски, научник Дмитриј Мендељејев, али и локални бизнисмени који су могли сатима седети и договарати послове уз чашицу вотке и неку закуску. За себе су они волели да кажу да су доминиканци. Наравно, било је и оних који су у "Доминик" долазили ради забаве, а не толико ради јела. За њих је био обезбеђен сто за билијар, али и столови за домине и карте.
Први шаховски турнири организовани су управо у "Доминику"
Осим писаца и бизнинсмена, у ресторан су долазили и обични људи, студенти и - шахисти. Како је писао један од оснивача школе шаха у Русији, Михаил Чигорин, игра у задимљеном простору и таквој атмосфери је захтевала посебну концентрацију и стање ума. Студенти су у шаху чак видели и прилику да зараде: када би се за столом нашла два добра играча, они би брже боље организовали клађење. Са три погођена меча су могли чак и да лепо ручају у "Доминику". Како је време одмицало, локал је постао место у коме се окупљало све више и више шахиста, а 1876. године је у њему организован и први турнир у шаху.
Револуција угасила и последњу искру "Доминика"
Све до 1907. године ресторан је припадао члановима породице Риц-а-Порта, али је након смрти последњег од њих он прешао у власништво акционара. Очекивано, и место је полако губило своју чар. Крајем 1917. године, еминентни локал је након више од 75 година постојања на врата окачио катанац. Од њега су остале само успомене у делима руских књижавника и писмима савременика, а сваки наредни покушај да се "Доминик" оживи био је само бледа сенка првог ресторана у Русији.
