До недавно, промене на грудима и губитак менструације били су кључни за дијагностиковање поремећаја у исхрани, али чак иако су се критеријуми од тада променили, мушкарци су и даље искључени из већине истраживања везана за поремећаје у исхрани.
Због тога мушкарци и дечаци (као и они око њих) не могу да препознају опасно понашање или свесно оклевају да траже помоћ, јер верују да је њихова мушкост угрожена ако кажу да можда имају поремећај који се сматра "женском" болешћу.
"Важно је напоменути да су подаци обухватили само поремећаје који су дошли до нивоа хоспитализације, што значи да би бројеви били још већи ако би укључивали блаже облике поремећаја у исхрани", говори за Си-Ен-Ен водећи аутор студије др Сара Смит, лекар на одељењу за психијатрије у болници за болесну децу у Торонту. "Морамо бити свесни да млади људи који не испуњавају типичну слику појединца који пати од поремећаја у исхрани постају врло болесни, то јест довољно болесни да је потребна хоспитализација."
Истраживачи су анализирали податке о више од 11.000 хоспитализација педијатријских поремећаја у исхрани у Онтарију, између априла 2002. и марта 2020. године. Подаци су показали да су хоспитализације генерално порасле током тог времена за око 139 одсто, али највеће промене су биле међу популацијама које су често занемарене у перцепцији јавности о поремећајима у исхрани.
Док је хоспитализација младих мушких пацијената укупно порасла је за 416 процената, код пацијената узраста од 12 до 14 година је порасла за 196 одсто, а код оних са поремећајима у исхрани који немају анорексију или булимију, већ друге поремећаје, порасла је за 255 одсто.
Део пораста наведених процената се може приписати повећању распрострањености поремећаја у исхрани, али стручњаци верују и да су смањење стигме и побољшани скрининг такође утицали на бројке. Додају да се резултати могу приписати и бољој способности родитеља и лекара да препознају знакове поремећаја исхране код детета, што доводи до проналажења адекватне неге.
Истраживачи наводе да поремећаји у исхрани и храњењу нису само анорексија и булимија, већ укључују и пика поремећај (када појединац најмање месец дана једе супстанце које нису храна) и руминација (када појединац поврати несварену храну).
"Класична слика коју људи имају о особи која пати од ових болести (млада жена) доприноси погрешној и недовољном дијагностификовању поремећаја у исхрани међу појединцима који се не уклапају у тај стереотип, јер се не сматрају угроженим. Зато долази до кашњења у тражењу помоћи или добијању неопходних препорука", рекла је Сара Хофмајер, лиценцирани клинички саветник за ментално здравље и извршни директор амбулантних услуга у Северној Каролини, која није била укључена у студију.
Како породица може приметити знакове поремећаја у исхрани код детета
Многе породице и породични лекари још увек нису упознати са знацима поремећаја у исхрани код дечака и мушкараца, тако да је веома важно да старатељи знају које знакове да траже. Ако долази до промене у понашању детета када је у питању исхрана, брзе промене у тежини, развоју и расположењу или када се појаве знакови неухрањености, препоручљиво је поразговарати са педијатром. Најчешћи знакови такође могу бити умор, лоша концентрација, раздражљивост, вртоглавица, зимогрожљивост, губитак косе...
"Тачна и рана дијагноза омогућавају много ранију интервенцију, а могућност ране интервенције може помоћи да се скрати укупно трајање болести и повећа напредак ка потпуном опоравку", закључила је др Хофмајер.