Живот са мачкама може бити окидач за развој шизофреније
Нимало утешне вести за све оне који су одрастали са мачкама стигле су из далеке Аустралије и Универзитета Квинсленда. У опширном истраживању, на тапету ових научника нашле су се мачке, за које они тврде да су један од окидача за развој психичког обољења. Овакво октриће није изазвало буру реакција само код "мачкара", већ и код других научника, који сматрају да су четвороножни цимери неправедно оптужени.
Мачке су окидач за развој шизофреније, тврде научници
До овако, многи би рекли суровог открића, научници су дошли након детаљне анализе 17 различитих истраживања из 11 земаља у протекле 44 године. Сагласно резултатима метаанализе, вероватноћа развоја шизофреније се, код људи који су до 25. године имали близак контакт са мачкама, удвостручује!
Експерти су ово откриће објаснили присуством паразита Toxoplasma gondii, који је веома често присутан код ових четвороножних љубимаца. У случају доспевања у централни нервни систем човека, паразит може утиче и на неуромедијаторе у мозгу и доведе до развоја психичких обољења као што је шизофренија.
"Пронашли смо везу између широко дефинисаног власништва над мачкама и повећане шансе за развој поремећаја повезаних са шизофренијом", навео је психијатар Џон Мекгрет из квинслендског Центра за истраживање менталног здравља.
Испрва резултати нису указивали да су мачке окидач за развој психичког обољења ове врсте, али је само једно питање научника "бацило" сасвим другачије светло на резултате. Код оних испитаника који су позитивно одговорили на питање да ли их је љубимац икада уједао, уочене су више оцене на скали шизотипије, упитника који мери црте необичног размишљања и који се користи за дијагнозу шизофреније.
Са овом теоријом се не слажу сви научници
Након што су аустралијски научници јавно изнели своје закључке, на просторима интернета је букнуо прави рат. Многи истраживачи су стали у одбрану крзнених љубимаца и рекли да се овакви закључци не могу бити тако олако донети, имајући у виду да у метаанализи нису разматрани многи важни фактори попут породичног, социјалног и економског статуса. Осим тога, велики број независних експерата тврди и да се заражавање паразитом Toxoplasma gondii може догодити потпуно спонтано, примера ради, конзумацијом недовољно термички обрађеног меса или загађене воде.
Ова научна струја, међутим, има и један савет за све власнике мачака, а то је да независно од тога да ли мачке преносе или не пренозе паразит ове и других врста, њима свакако не треба дозвољавати да гризу и гребу власнике и чланове породице. На тај начин код њих развија осећај да су они ловци, а ви - плен, а то никако није добро.