У доба економске нестабилности, која се сасвим сигурно одражава и на посао, задржати радно место може бити веома изазовно. Некада чак ни чињеница да сте врсни експерт у својој области не гарантује сигурност. Учесталост добијања отказа се у последњих неколико година рапидно повећава - прва "сеча" ресурса се догодила током пандемије Корона вируса. Свака следећа која је уследила проузрокована је лошим финансијским резултатима или напретком вештачке интелигенције.
Како одреаговати на вест о добијању отказа када је у питању неко нама близак је вечно питање, будући да због емпатије коју према њима осећамо, овакву вест и ми доживимо лично. Савршен одговор у таквој ситуацији једноставно не постоји. Међутим, постоје реченице које никако не би требало да изговоримо када чујемо да су наши пријатељи или чланови породице остали без посла. Шта то не би требало да кажемо?
"То не значи да те послодавац не цени"
Овако генерализована реченица за онога ко је недавно добио отказ нема никакву вредност. Шта уопште она значи? Уколико се ставимо у позицију онога преко пута нас, ко је остао без посла, видећемо да је у овом тренутку сасвим неважно да ли нас послодавац цени или не. Исто тако, потпуно је неважно и да ли је до отказа довела лоша економска ситуација, лош менаџмент или одлука да се без икаквог разлога смањи број ресурса. Штавише, овакав одговор може у саговорнику изазвати осећај да нисте искрени, јер знајући сав свој допринос компанији, он и даље није успео да задржи позицију.
"Сто посто знам да ћеш брзо наћи нови посао"
Иако се на први поглед ова реченица може учинити савршеним одговором, истина је потпуно супротна. Тврдња овог типа може бити и тачна и нетачна. Нарочито имајући у виду ситуацију на тржишту рада данас. Чак и веома талентовани, искусни експерти са феноменалним референцама и сертификатима о којима многи могу само да маштају, се у процесу тражења новог посла могу наћи месецима. Ово се нарочито односи на оне са завидним знањем и искуством, будући да су њихова финансијска очекивања (логично) већа, што послодавцима може представљати проблем.
"Ово може бити шанса за нешто ново"
Када се нама блиска особа нађе у незавидној ситуацији као што је ова, потпуно је природно да пружимо подршку и упутимо коју реч утехе. Ипак, желимо да им дамо наду да није све тако црно. Постоји чак и она пословица "Када ти живот да лимун, ти направи лимунаду" и она можда и има смисла, али не у овој ситуацији. Па, каква је то лимунада без имало шећера, меда или било ког другог заслађивача? И даље кисела. Данас многи људи живе од плате до плате, чак и они чије су зараде далеко изнад просека. Оваква ситуација је свакако почетак нечег новог и другачијег, али то не мора нужно бити боље, а није сигурно ни да ће се ствари искристалисати брзо.
"Па ово је сјајна прилика да отпочнеш сопствени бизнис"
Улазак у предузетничке воде уопште није наивна ствар, а понајмање - идеално решење за свакога. Статистика говори у корист ове констатације: око 20 процената предузетника "пропадне" у првих годину дана, док до пете године пословања "доживи" само половина приватних бизниса. Иако сугерисање да се прошире видици и размотре и други облици запослења може бити веома корисно, ова ситуација можда и није право време, нарочито уколико особа никада није ни помишљала о томе. У тренутку када је остала без посла, она се може занети идејом и ући у још ризичнији посао, а самим тим направити још већи и дугорочнији проблем.
"Па добро, шта, барем ће ти лећи отпремнина"
Ух, од свих наведених, овај одговор је најгори! Због чега? Овај "барем" део као да минимализује значај ситуације, а саговорника може натерати да се осећа и помало безвредно. Наравно, добијање отпремнине је свакако боље него добити отказ и отићи из фирме празних руку, али то и даље не умањује тежину и комлексност ситуације. Па, шта значи добити две, три плате у виду отпремнине када не постоји гаранција да ћемо у том периоду наћи други посао? Апсолутно ништа.
"Ма, не секирај се, бићеш ти добро"
Реченица "Немој се нервирати, биће све у реду" апсолутно никада никоме није помогла. Ни у овој, ни у било којој другој ситуацији. Осим тога, свакоме треба дати простора да одболује и проживи неки догађај кроз који пролази, посебно уколико је он тежак и има значајан утицај на даље живот. Чак и уколико је саговорник већ пронашао алтернативу, конкурисао, па чак и добио понуду за нови посао, то и даље не значи ништа. Можда му на том послу буде лоше, можда се буде осећај недовољно вредним или у нескладу са остатком колектива. Никада не можемо знати. Зато и преурањене закључке попут овог треба избегавати.