Како је настала Снегурочка - симбол Нове године и миљеница малишана у Русији

Када се у Русији спомене Нова година, и малишанима, али и онима који то већ увелико нису, прво на памет падну Деда Мраз и Снегурочка. О Деда мразу у плавом оделу смо већ писали, али, ко је Снегурочка и како се и када она појавила у руској култури?

Снегурочка је била паганско божанство?

Прототип савременог Деда Мраза је био пагански бог подземног царства, Карачун, а управо је ово древно божанство у култури Словена представљало симбол зимских мразева. Међутим, осим у руској, овај лик је постојао и постоји и у другим културама северних народа. За разлику од  Деда Мраза, Снегурочка је Рускиња.

Ова мила девојка, која је у народу постала позната као унука Деда Мраза, одувек се сматрала изворно руским ликом из бајки и народних предања. Снегурочка је хероина новијег датума, а у старом фолклору се она готово и не спомиње, осим у древним митовима и легендама у којима се између редова може прочитати о девојци која је цела била од леда и коју су отопили први зраци пролећног Сунца.

Теорија о настаку Снегорочке има бесконачно много, али се најпопуларнија везује за древни словенски обред сахрањивања Костроме - ритуалне богиње која симболизује плодност. Неки сматрају и да је она наследница богиње пролећа, Леле, док су трећи мишљења да је снежна лепотица настала како би помогла митолошком бићу Варуну, богу воде и ноћног неба, за окује ледом речне токове.

Појављивање Снегурочке у руским књижевним делима

Прво појављивање Снеругочке у литератури везује се за другу половину 19. века, а тачније 1869. годину, када је поштовалац руског фолклора, Александар Афанасијев, написао бајку о Снегурочки. У том књижевном делу, она се појављује као ћерка двоје сељака, Ивана и Марије, који су читавог живота маштали о потомству, које нажалост нису могли да имају.

Једне зиме, у њиховом селу је пала велика количина снега и тада су, желећи да се забаве, Иван и Марија изашли у двориште да направе Снешка. Само што су завршили да "лепе" добро познату фигуру од снега - десило се чудо! Облик који су направили је одједном оживео, а пар је тај знак доживео као благослов од Бога.

Свом детету су родитељи дали име Снегурочка. Девојчица је одрастала у породичној идили и љубави и свакога дана бивала све лепша и срећнија. Нажалост, прича има веома тужан крај - играјући се са другарицама око логорске ватре, снежна девојчица се истопила, а њени родитељи су губитак веома тешко поднели.

Неколико година касније, Снегурочка се поново нашла у руској књижевности, овог пута, у истоименом делу писца Александра Островског. Он је Снегурочки дао савремене обрисе: она је представљена као лепотица светлог тена и плаве косе, обучена у бунду са капом на глави. Крај бајке је приближно исти - Снегурочка се топи, али овога пута, од јаког зрака Сунца којом је погодио бог плодности Јарило.

Снегурочка је данас симбол Нове године године

Међутим, будући да се лик Снегурочке у руској култури задржао још дуго након њеног појављивања у књижевним делима, народ је морао да импровизује крај бајке, посебно због дечице. Зато се у савременој верзији она представља као унука Деда Мраза, а њен настанак и одрастање готово да се и не спомињу.

Данас, Снегурочке је једна од првих асоцијација на зиму и Нову годину. У вртићима, школама, па чак и на прославама за одрасле, њен лик је један од омиљених. Наравно, са њом је увек и Деда Мраз у свом плавом оделу, као и зимски чаробњак Деда Трескун.