Колико је двојника имао Стаљин и која је била њихова улога

Недавно су научници установили да на свету постоји најмање 12 људи који изгледају идентично. Вероватноћа да се они нађу сви у истој тачки кугле земаљске је равна нули, па они којима двојник из неког разлога треба, морају да се сналазе. То најчешће раде уз помоћ мало шминке и изучавања мимике и говора тела, стварајући илузију да је у питању иста особа. Ова метода се користила и раније, посебно у службама које су најближе председницима водећих светских земаља. Изузетак, наравно, није била ни Русија.

Колико је двојника имао Стаљин

Из великог броја историјских списа се врло јасно може наслутити да је Стаљин имао двојнике, и то њих неколико, али се тачан број нигде не спомиње. Љубитељи историје који су проучавали лик и дело Стаљина, пак, сматрају да их је било између 3 и 20. Њихова улога, наравно, није била значајна у политичком смислу, већ су се двојници махом користили из практичних разлога.

Њихов задатак је био да се понекад провозају колима у оквиру неке манифестације, поседе у првим редовима на неком скупу или конференцији, да стоје на трибини и машу људима окупљеним испред парламента. Другим речима, да Стаљин буде виђен иако уопште није ни био присутан.

Наравно, на свим догађајима који су захтевали комуникацију или решавање важних политичких и друштвених питања, учествовао је Стаљин лично, и то се никада није доводило у питање. Сваку одлуку, сваки документ и свако обраћање нацији генералисмус је обављао самостално.

Три најпознатија "Стаљина": Рашидов, Голдштаб и Лубицки

Рашидов је био један од првих двојника Стаљина, а његов живот, односно смрт, су били доказ да му је и заиста био потребан дублер. Или више њих. Каријера Рашидова није била дуга: он је погинуо на дужности, заједно са још неколико чланова обезбеђења, када је током вожње председничке пратње по Црвеном тргу одјекнула детонација. Након трагичног догађаја, безбедност Стаљина је постала тема број 1 у совјетским службама, а мере обезбеђења су подигнуте на највиши ниво.

Семјон Голдштаб је по занимању био професионални глумац, а претпоставља се да је управо он замењивао Стаљина на испраћају револуционара и политичара Кирова 1934. године. Иако су Киров и Стаљин били блиски пријатељи, на сахрану је морао отићи двојник, будући да се "шушкало" о могућем покушају атентата. Ипак, каријера Голдштаба је кренула у потпуно другом смеру када се он толико уживео у улогу Стаљина да је чак почео да га глуми у позоришту. Због препознатљивости је морао да се одрекне титуле Стаљиновог двојника, али је напослетку обучавао друге дублере како да буду што уверљивији.

Трећи и најпознатији двојник Стаљина био је Евсеј Лубицки. За "улогу живота" Лубицки се спремао пуних шест месеци: учио је сваки покрет, сваки израз лица, штеловао боју гласа и урадио чак две пластичне операције! Након завршене "обуке", Лубицки је имао и прави правцати тест: сусрет са шкотским рударима. Срећом, они никада нису видели правог Стаљина, па нису имали са чиме да упоређују, и сусрет је прошао одлично. Лубицки је у улози Стаљина био пуних 15 година, али је оригинал старио брже од копије. У једном тренутку разлика је постала толико очигледна да је двојник морао да оде у пензију. Тада је био приморан да се обрије на ћелаво, скине бркове и отпутује у неко скровито место, а дозволу да се врати међу људе добио је тек 1953. године, када је Стаљин преминуо.

Стаљинови двојници - мит или истина

Колико су ови наводи истинити је тешко рећи, иако су податке о свом "запослењу" јавно делили чак и неки Стаљинови двојници. Увек су историчари били ти који су били скептични када се појави неки бивши дублер генералисмуса. "Где је гаранција да ово све није пука измишљотина?", рекли би они. Докумената о томе нема и вероватно их никада није ни било, а значи - нема ни доказа. Можемо веровати или не, на нама је.

Уколико су, пак, приче о двојницима само плод маште доконих људи жељних пажње, слика о руском генералисмусу се мења из корена. Онда за Стаљина можемо рећи само једно: био је то политичар који је успевао да свој распоред толико добро организује да у једном дану стигне да 10 различитих места и организује на десетине радних састанака. Признаћете, то не би могао свако.