Када смо у кафани или ресторану, поред љубазне добродошлице, међу првим стварима шта ураде конобари јесте да ставе топле лепиње, пројице и кришке мирисиног хлеба на сто. Затим нас питају за пиће. Одлучимо се за чашицу ракије и док бирамо оброк "кидамо" хлеб и пијуцкамо алкохол. Онда наручимо јело, па док чекамо, настављамо са конзумацијом преукусних теста.
"И хлеб и алкохол ослобађају серотонин у мозгу, чинећи да се осећамо срећније и смиреније. Ове две намирнице нас подстичу да потрошимо више новца у ресторану", истиче психијатар Данијел Амен и наглашава да ово није злобна намера угоститеља, него тако каже наука, пише Дејли Мејл.
Према Амену, овај неуротрансмитер, који се често назива "хормоном среће", изазива осећај благостања и спокоја.
Повећање серотонина је краткотрајно и када ниво почне да пада, жудимо да повратимо тај неухватљиви позитивни осећај који се претвара у наручивање хране и трошење новца.
Ово докторово објашњење је апсолутни хит на мрежама, јер га је на ТикТоку погледало више од 1.8 милиона људи.
Како хлеб и алкохол утичу да трошимо више новца у ресторанима
Хлеб можемо да изазове скок шећера који повећава производњу серотонина. Алкохол, с друге стране, не само да ескалира ниво серотонина, већ и смањује инхибиције и нарушава расуђивање. Тада правимо мање уздржане изборе, наручујемо јела, трошимо новац. Другим речима, хлеб и алкохол могу да нам мало помуте расуђивање.
Функција фронталног режња
Наведени физиолошки ефекти доводе до смањене функције фронталног режња, региона мозга одговорног за контролу импулса, планирање и доношење одлука. Пошто је његова функционалност угрожена, онда смо склонији неконтролисаном избору, чиме трошимо више пара. Иако овај механизам некима изгледа манипулативно, доктор појашњава да то није злонамерно понашање угоститеља, већ само сведочи колико дубоко мозак управља нашим понашањем.