Периодично гладовање (фастинг) доводи до промена у људском мозгу

Периодично гладовање (intermittent fasting) поред што тога што даје за кратко време добре резултате, доводи до значајних промена и у цревима и у мозгу, чему сведочи скорашње истраживање које су спровели научници из Кине. 

Наиме, проучавано је 25 гојазних особа који су у току 62 дана били на специјалном режиму које је укључивало пажљиву контролу уноса калорија и периодично гладовање одређеним данима.

Учесници студије су изгубили на тежини, у просеку 7,6 килограма, а постојали су и докази о променама у активности дела мозга који је повезан са гојазношћу. Такође, промене су уочене и у цревима.

"Сматра се да микробиом црева комуницира са мозгом на сложен, двосмеран начин. Микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који долазе у мозак преко нерава и крви. Заузврат мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше хране мењају састав цревног микробиома", појашњава медицински научник Шаонинг Ванг.

Тренутно није јасно шта узрокује ове промене, као ни да ли црева утичу на мозак или обрнуто. Познато је да су црева и мозак блиско повезани, и сматра се да би лечење усмерено на одређени део мозга могло да утиче на контролу уноса хране, пише Сајанс Алерт.

Промене примећене у деловима мозга значајним за регулацију апетита и зависности

Промене у можданој активности, су примећене путем скенирања и биле су у регионима значајним за регулацију апетита и зависности. 

Више од милијарду људи широм света гојазно, а гојазност може да доведе до повећаног ризика за многе здравствене проблеме - од рака до срчаних болести. Што се више открива о томе како мозак и црева зависе једно од другог, то више потпомаже ефикасном спречавању и смањењу гојазности, закључују стручњаци.

"Следеће питање на које треба одговорити јесте да утврдимо прецизан механизам којим микробиом црева и мозак комуницирају код гојазних људи", каже биомедицински научник Лиминг Ванг са Кинеске академије наука.

Шта је периодично гладовање

Постоји неколико варијанти ове дијете, али је најпопуларнија Леангаин модел (16:8) који подразумева период да се 16 сати гладује, а у току 8 сати може да се једе храна. Фастинг може бити екстреман, те се не почиње без претходног разговора са лекаром.