Може ли дигитални љубимац да нас чини срећним? Најновија студија из Јапана каже - да. У експерименту су учествовали људи који су око два месеца живели са роботским псом, а резултати који су показали како је утицао нa ментално здравље свог "власника" су били неочекивани.
Робот је био отприлике величине пингвина и генерисао је топлоту као право живо биће, могао је да одржава контакт очима и испуштао је звуке "сличне фокама", преноси портал "Јунилед тек (UniladTech)". Помоћу камере, робот је пратио покрете руке човека и тако од њега тражио загрљај. Ако му се дотакне нос, постане узбуђен и расположен за игру, а када му се помази стомак, робот "уздахне", затвори очи и опусти се, као прави пас.
"Роботски пас може да има сличне терапеутске ефекте као и праве животиње," закључили су истраживачи са Ђићи медицинског универзитета. Након анализе учесника, утврдили су да су нивои окситоцина (анти-стрес хормон, такође назван и хормоном љубави) били већи за 2.2 пута код оних који су живели са роботом.
Поред тога, хормон кортизол (хормон стреса) је био израженији код оних који нису имали роботског љубимца. Интересантно је да су се нивои стреса умањили и код учесника који би провели само око 15 минута са дигиталним псом.
Истраживачи су закључили да су резултати слични онима као код студија у коме су људи проводили време са правим животињама, јер су роботи направљени тако да својим понашањем и реакцијама опуштају и усрећују власника.
Сигурно је да је удомљавање правих животиња увек добар избор како за нас као и за њих, али аутори студије верују да дигитално решење може бити одговор у посебним ситуацијама. На пример, ако је неко алергичан на длаку или чак ако појединац болује од депресије или алкохолизма, што потенцијално може довести праву животињу у опасност, тако да је добро да се разматрају технолошке алтернативе у будућности.