Због чега најчешће лажемо и како то утиче на наше ментално здравље

Људи имају тендецију да лажу у две ситуације - када им је потребно да се осећају боље и када желе да себе поштеде осећаја срамоте или осуде окружења. Дакле, у оба случаја главни покретач лажи јесу осећања онога ко их изговара, закључак је новог истраживања које су спровели научници са Универзитета Твенте у Холандији. Резултати истраживања објављени су у научном магазину Бритиш Џорнал оф Сајколоџи. 

Ово, пак, није једино истраживање које је спроведено у овој области. Ранија студија показала је да се скоро 50 процената учесника у експерименту одлучило да слаже када се нашло пред неугодним питањем, било да се оно тицало њих или особе преко пута. Када је питање било усмерено на другу особу, лагали су како не би изазвали конфликт због различитих мишљења. 

Лагање се негативно одражава на ментално здравље 

Иако многи не виде проблем у периодичном, "ситном" лагању, психолози сматрају да се ова навика веома негативно одражава на ментално здравље. Они који јој се препуштају, неретко, као последице, имају ниже самопоуздање, као и читав спектар негативних емоција, попут анксиозности, кајања, осећаја нелагоде и несреће. Па, не каже се без разлога да је искреност предуслов за миран сан. 

"Учесници који су на тесту слагали су рекли да су искусили осећај гриже савести и ниског самопоуздања након што су то урадили, док испитаници који су рекли истину таква осећања нису имали", истакли су истраживачи.

На дуже стазе, лагање није "исплативо" из више разлога. Осим што има негативне последице на ментално здравље, оно урушава и односе са људима у нашем окружењу. Нарочито уколико се лажи у неком тренутку обелодане. Чак и уколико наше лажи никада ни не испливају на површину, оне свеједно имају утицај на односе, будући да када их једном "запрљате" лажима, тешко да ћете икада моћи да их поправите. Макар и у својим очима.