Да ли нам паметни сатови заиста помажу у постизању фитнес циљева

Један од најјачих показатеља за бављење физичком активношћу јесте да ли пратите колико се крећете у току дана. Већина људи има неку општу представу о томе колико су активни, али то често није баш тачно. 

Свакако можемо и сами да пратимо ниво активности без посебног уређаја (на пример, можемо да записујемо све што радимо), али ова метода је тешка за примењивање на дуже стазе и мање је прецизна у поређењу са уређајима, који прате сваки наш корак.

Када бележимо кораке или "минуте активности", можемо утврдити да ли испуњавамо смернице за физичку активност (препоручених 150 минута умерене до интензивне физичке активности недељно). Поред тога, паметни уређаји нам омогућавају праћење напретка у остваривању личних циљева и преглед досадашњих резултата. 

Многи паметни сатови данас прате и низ других параметара који се сматрају важним за праћење здравља и кондиције. Међутим, да ли је то заиста тако? Неке од основних функција ових уређаја су:

Праћење откуцаја срца у стању мировања

Наш пулс у стању мировања, који је обично негде између 60 и 100 откуцаја у минути, ће се постепено смањивати што више будемо тренирали и равијали кондицију (посебно ако радимо вежбе високог интензитета). Ризик од смрти (без обзира на узрок) је знатно мањи када имамо низак број откуцаја срца у мировању, тако да праћење ове активности помоћу паметног уређаја може да буде веома корисно.

Праћење пулса током вежбања

Многи професионални спортисти мере откуцаје свог срца током вежбања и проверавају да ли им је пулс у одређеној "зони" током тренинга, како би постигли што боље резултате. Паметни уређај овде може да нам буде од помоћи и углавном је препоручљиво да користимо онај који се веже за груди, јер ће бити прецизнији од оног који се носи око ручног зглоба.

Ако немамо строго одређен фитнес циљ, већ само желимо да побољшамо наше навике везане за вежбање и кондицију, онда није потребно да превише пажње придајемо откуцајима срца током тренинга. Најважније је да смо активни и да се придржавамо адекватне рутине.

Кисеоник и кондиција

Нашим мишићима је потребан кисеоник да би могли правилно да раде, тако да што више кисеоника имамо у организму, то вежбе могу бити интензивније а самим тим и резултати бољи.

VO₂ max је максимална потрошња кисеоника или аеробни капацитет који организам може да транспортује и искористи у току вежбања, са постепеним појачавањем интезитета. VO₂ max се исказује или у апсолутном односу у литрима у минути или у релативном односу у милилитрима по килограму у минути. Овај релативни однос се често користи да би се проценила снага и издржљивост спортиста.

Мерење се обавља посебним тестом оптерећења где се отпор и интезитет вежбања постепено повећавају (на траци или ерго-бициклу), док се у исто време мери однос концентрације удахнутог кисеоника и издахнутог угљен диоксида. Овај систем је најмеродавнији за одређивање кардиоваскуларне спремности, то јест форме и максималне аеробне снаге појединца.

Мушкарцима и женама који нису активни VO₂ max углавном износи мање од 30 или 40 милилитара по килограму у минути, али све мере које прелазе ове цифре су знак добре форме. Такође, што је VO₂max виши, то је ризик од смрти мањи.

Како паметни уређај може да измери VO₂ max? Паметни сат рачуна нашу брзину трчања помоћу ГПС-а и у исто време мери откуцаје срца, па упоређује ове резултате са генералним статистикама: ако можемо брзо да трчимо, а да нам се откуцаји срца нагло не убрзавају, паметни уређај ће да процени да нам даје кондиција релативно добра.

Иако не можемо поптуно да се ослонимо на ове резултате, јер нису прецизни као они који се спроводе у лабораторијама, ако видимо да се ниво нашег VO₂ max постепено повећава, то може бити добар знак да смо на правом путу, што свакако утиче на даљу мотивацију за вежбање.

Дигитални уређај као подстрек

Можда имамо генералну идеју о томе колико смо активни или колико калорија уносимо, али стручњаци сматрају да су ове претпоставке углавном нетачне, преноси "Сајенс алерт". Када људи самостално почну да рачунају свој успех и напредак, па затим почну да користе паметни сат, често се изненаде када виде да су преценили сопствене способности и резултате.

Ово може бити добар "путоказ", који ће корисника усмерити ка одабиру адекватне исхране и физичке активности. Осим тога, уређај представља велику уштеду времена - сигурно је лакше да се ослонимо на технологију која константно ради у нашу корист, него да сами свакодневно записујемо колико смо километара прошетали или колико смо калорија потрошили.

Нажалост, паметни сат не може да обавља вежбе уместо нас, тако да коначан успех зависи од наше самодисциплине и жеље за променом. Ипак, вреди покушати са овом врстом праћења активности, јер нам може открити неочекиване детаље о нашим здравственим навикама и помоћи нам да их побољшамо. За детаљније планове о исхрани и тренинзима је препоручљиво да тражимо савете професионалаца.