Магазин

Студентима IQ све нижи и нижи, упозоравају научници

Историјски подаци указују да је просечан IQ студената у прошлом веку варирао између 115 и 130. Данас се ова категорија становништва нажалост не може похвалити таквим резултатима. Ко је крив за ово? Вештачка интелигенција или недовољно развијени образовни системи?
Студентима IQ све нижи и нижи, упозоравају научници© Canva / alphaspirit.it

Да ли је доба вештачке интелигенције и других напредних алата и заиста "криво" за то што квоцијент интелигенције становништва рапидно опада или не - није доказано, али су научници установили да су студенти из године у годину стварно све мање интелигентни.

У поређењу са резултатима са средине прошлог века, разлика је и више него запањујућа, а нучници су итекако забринути за будућност планете. Своје анализе истраживачи канадских универзитета су објавили у научном магазину Frontiers in Psychology.

Прошечне вредности IQ опадају 0,2 поена годишње

Како би установили јесу ли млађи нараштаји, који одрастају у ери дигитализације, паметнији од студената који су одрастали 40-их и 50-их година прошлог века, научници су спровели детаљну анализу показатеља интелигенције. Користили су универзални алат, скалу Векслера, која се и тада, а и данас користи приликом одређивања IQ.

Нажалост, резултати нимало не охрабрују, штавише, многи сматрају да су повод за бригу: установљено је да данашњи студенти широм света имају просечан IQ 102, док је пре око 70 година ова вредност варирала између 115 и 130. Дакле, квоцијент интелигенције годишње опада на 0,2 поена на глобалном нивоу.

Да ли је вештачка интелигенција крива што су студенти мање интелигентни

Иако би противници вештачке интелигенције у овом тренутку најрадије сву кривицу свалили на АИ и друге савремене новотарије и алате, научници тврде да је корен проблема негде другде. А конкретно - у едукативним системима, односно њиховој застарелости и недовољној флексибилности.

Како се наводи у објашњењу које су дали експерти, 40-их и 50-их година прошлог века универзитета и других високошколских установа је било мало, а они су најчешће били резервисани за оне "одабране" - за изузетно имућне или оне натпросечно амбициозне и интелигентне. Са друге стране, данас је ситуација обрнута, а критеријуми за уписивање факултета дрстично нижи него пре.

Осим тога, и количина информација и обим знања које је потребно савладати расту, док образовни системи једноставно не могу да иду у корак са временом. По мишљењу истраживача, управо су у овом домену потребне велике трансформације како би се укупна спрема студената подигла на задовољавајући ниво, а рапидно опадање IQ зауставило.

image