Магазин
Постоји ли познатија капа од Наполеонове? Ово су 5 чувених шешира у историји уметности
Један од најпознатијих капа у историји је она коју носи Наполеон - захваљујући овом модном комаду, француског владара можемо одмах препознати на сваком портету, јер је она била неизоставни симбол његове улоге и моћи. Од тада, шешири из његове колекције се чувају вековима или продају на аукцијама за милионе евра. Међутим, који су то други шешири и капе на портетима и познатим сликама које су заузеле славно место у историји уметности?
Када је у питању портет, сваки детаљ је важан. Од говора тела, до експресије и одеће коју актер носи, па тако и аксесоар који има на глави. То може бити капа једног великог владара попут Наполеона, шешир који суптилно и иронично критикује високо друштво, а може бити и шешир који нам даје интересантан увид у личност аутора.
Иако шешири данас нису толико популаран аксесоар, у историји су били веома важан елемент нечије гардеробе, па самим тим и личности. Неки од најпознатијих шешира у историји се могу видети на сликама су:
"Наполеон прелази Алпе", Жак-Луј Давид (1801)
У новембру прошле године је била премијера историјске драме "Наполеон", а исте недеље је чувени двороги шешир овог француског цара продат на аукцији у Паризу за 1.9 милиона евра. Сигурно је да је ова капа једна од најпознатијих у историји и већ је вековима његова главна визуелна карактеристика. У колекцији је имао преко 120 шешира, а сачувано је око 20.
Носио га је да би се штитио од кише и сунца (а неки извори говоре да га је користио и за прикривање ћелавости). Често би је благо накривио, како би боље видео испред себе и управљао војском. Била је направљена од крзна дабра и може се видети на бројним портретима овог владара.
"Слобода води народ", Ежен Делакроа (1830)
Хероина са слике, која представља персонификацију Француске, је препознатљива по својој лепршавој хаљини, динамичној пози и експресији - али и шеширу који носи. Тачније, у питању је фригијска капа, која представља симбол слободе и револуције још од античког доба. Ова капа има куполаст облик, чији се врх благо савија и даје јој "мекан" изглед. Углавном је црвене или браон боје.
Иако је капа коју су Стари Римљани наводно носили током револуције и ослобођења од робовласника била другачија (звала се пилеус), фригијска капа је кроз историју постепено постала главна асоцијација на револуцију. Ову капу су првобитно носили људи из древне Азије (Парти, Парси), а преко Грка и других народа који су били у контакту са хеленизмом, проширила се на друге делове света.
"Мистерије хоризонта", Рене Магрит (1955)
Мали црни полуцилиндар шешир је један од најпрепознатљивијих елемената у раду овог белгијског уметника надреализма. Рене Магрит их је насликао више од 50 пута током 40 година и појављује се на познатим сликама, као што су "Син Човека", "Живот је бајка", "Човек са полуцилиндром". На фотографијама овог уметника се може видети да је шешир био део његовог личног стила.
Полуцилиндар шешир је био заступљен у високим слојевима друштва, али може се претпоставити да у Магритовом раду представља један знак анонимног, непосредног посматрача у мору људи.
"Портет Арнолфинијевих", Јан ван Ајк (1434)
Један од најпознатијих портрета брачног пара привлачи пажњу вековима, првенствено због мистерије о контексту слике. Често постављана питања везана за овај рад су: Зашто младенци не делују срећно, да ли је жена трудна, која је симболика малог портрета аутора у позадини... Исто тако, један препознатљив елемент са слике представљају силуете актера, које су наглашене великим црним шеширом на глави мушкарца.
Једноставни, заобљени, црни шешир је упечатљив контраст у односу на чипкану белу мараму коју носи жена, тако да ови детаљи можда служе као још један начин да се представи емоционална дистанца између пара. Иако права прича иза слике можда није позната, његов шешир нам ипак нешто открива - а то је годишње доба у коме је слика настала.
Црни плетени шешир је заправо један класичан летњи модни аксесоар, који је био популаран у првој половини 15. века.
Елизабет Виже-Лебран, "Аутопортрет са сламеним шеширом" (1782)
Виже Лебран је била једна од четири жене која је била примљена на Краљевску академију уметности у Француској у 18. веку. Била је блиска пријатељица Марија Антоанете и често је сликала њене портрете. Неки историчари уметности је називају "најбољим портретистом свог доба".
За овај аутопортрет, она је пустила своју косу, што значи да је посматрамо у веома лежерном, природном издању. Њен сламени шешир са цветовима је сличних боја као и палета коју држи, представља њену слободу и женственост. Слика одише романтичном енергијом и асоцира на дане спокоја када се дружила са својом пријатељицом Маријом у њеној раскошној палати, на фарми, у природи...
