Магазин
Народ који по таквој хладноћи једе сладолед је непобедив: Зашто Руси једу сладолед и зими
Када бисте прошетали московским, или улицама било ког другог града зими, сигурно бисте наишли макар на једну особу која, и поред тога што је напољу дебели минус, једе сладолед. Наишао је и Винстон Черчил ономад, па се изненадио. Осим што га обожавају, Руси за овај феномен имају још једно објашњење, које вас може изненадити.
Многи кажу да је руски народ пун изненађења, међутим, већина тих "изненађења" заправо су стереотипи. Не, Руси не пију вотку док око њих плешу медведи и не једу златним кашикама црни кавијар за доручак, ручак и вечеру.
Али, једно једу, и то увек и у свим временским приликама - сладолед. За ову посластицу је свако време право време, и готово да нема становника Русије који ће одбити да, чак и када је напољу цича зима, поједе макар један сладолед. Таман да се угреје.
Шта је рекао Черчил
Некадашњи британски премијер Винстон Черчил је Москву посетио давне 1944. године, и то на јесен. На његово, али и изненађење становника руске престонице, хладноћа је те године баш поранила, толико да су температуре сваки дан биле у минусу. Док се возио градом, Черчил је приметио човека који стоји на улици и ужива у сладоледу, а његово изненађење је било толико да га није могао сакрити.
Черчила је дуго мучило питање како то да руски народ по зими једе сладолед, али одговор никако није могао да добије. Свако кога је питао је просто слегао раменима, не разумејући шта је ту чудно. Потом је Черчил наводно изјавио да је народ који по таквој хладноћи једе сладолед - непобедив. И данас, као те 1944. године, странци масовно бивају збуњени овом навиком, која је руском народу сасвим природна.
Сладолед се зими једе ради постизања температурног баланса
Иза овог феномена који већ деценијама шокира странце који зими посете Русију лежи сасвим логично, научно објашњење. Када је напољу веома хладно, тело троши далеко више енергије не би ли се загрејало. Како се то не би дешавало, а енергија рационално чувала, Руси су "измислили" овај одбрамбени механизам. Када поједу сладолед, постиже се температурни баланс са окружењем, и на тај начин тело добија сигнале да више није хладно, те оно не мора да се "троши" на загревање.
По истом принципу функционише и испијање чаја у врелим летњим месецима. Када су напољу врућине, Руси често уместо освежавајућих напитака бирају да себи скувају чај. Када се попије врео, чај тера организам да се зноји и на тај начин хлади. Оваква тактика примењује се чак и у пустињским земљама попут Египта, Туниса, Јордана и многих других - тамо ћете, приликом посете бедуинским насељима, увек добити шољу окрепљујућег врућег чаја, а никада флашицу ледене воде. Она ће изазвати супротан ефекат, и заварати организам да је напољу хладно.
Сладолед је и једна од омиљених руских посластица
Најпопуларнији руски сладолед свих времена био је пломбир. Калоричан и са много млечне масти, овај невероватно укусан слаткиш је пут до срца својих потрошача, како најмлађих, тако и најстаријих, нашао брзо. И лети и зими, у доба Совјетског Савеза, Руси су стајали у редовима испред тржних центара где се продавао најлепши пломбир, не би ли себи купили дневну дозу радости.
Пломбир је важио за "компликовани" сладолед, али не због састојака, већ начина припреме који је захтевао такозвани "тенк" - у њему је сладолед сазревао од момента припреме, па све до паковања за даљу дистрибуцију. Међутим, поред фантастичног укуса, пломбир се могао похвалити и изванредним саставом и јединственом рецептуром. Он је био потпуно природан, те су га родитељи увек радо давали малишанима.
