Магазин
Омиљени гастрономски специјалитети руских писаца
Међу литерарним "боговима" Русије било је и великих гурмана, али и писаца који су били сасвим равнодушни када је храна у питању, и могли комотно да се одрекну свих специјалитета зарад добрих палачинки. Шта је највише волео да једе Гогољ, у чему посебно уживао Пушкин, а кога су пријатељи нахранили опиљцима не би ли доказали да се не разуме у гурманлуке?
О укусима се не расправља, али, ако се осврнемо на прошла времена, ова тема је итекако занимљива. Нарочито имајући у виду да је руска кухиња позната по необичним јелима. Пре него што пређемо на причу о гурманским преференцама, ево једне мало другачије анегдоте, чији је главни лик Михаил Љермонтов.
Михаил Љермонтов - гурман или "сваштојед"
Наиме, писац је увек истицао то да је он велики гурман, а његов укус - по природи истанчан. Некада је био толико упоран да о својој "надарености" прича, да је саговорницима већ постајао досадан. И зато су једном његови другари решили да га тестирају и докажу му да је само један обичан "сваштојед" и ништа више.
Након лова, припремили пирошке са опиљцима и дали да дегустира, под изговором да је у питању нова рецептура. Љермонтов је појео једну, другу и кренуо да једе и трећу пирошку ни не примећујући да су испуњене опиљцима. Пријатељи су на крају, забринувши се за његово здравље, рекли да су га насамарили, након чега су Љермонтов и његов "дар" постали предмет подсмеха.
Иван Крилов - највећи гурман међу руским класицима
Један од најпознатијих руских писаца, Иван Крилов, и данас важи за једног од највећих гурмана, који не само да је волео да експериментише са храном, већ је био и веома јешан. За ручак је комотно могао да поједе неколико тањира рибље чорбе, четири шницле, половину ћурке, тањир каше и на крају стразбуршки колач, и на све то - остане гладан!
На обичне закуске попут киселих краставаца, сувих шљива и брускета писац никада није обраћао посебну пажњу, али је зато десетак палачнки са кавијаром итекако могао да поједе пре него што заправо седне да руча. Савременици су се увек шалили да је лакше прехранити чету војника него Крилова.
Николај Гогољ је своју љубав према храни пренео и на папир
Уколико сте читали макар једно дело књижевника Николаја Гогоља, нисте могли а да не приметите са колико пажње и љубави пише о храни. И заиста, писац не само да је волео да једе, већ је уживао и у ритуалу припреме оброка, толико да су његови савременици неретко говорили да би, да није постао књижевник, могао бити врхунски кувар.
Посебно је Гогољ волео италијанску пасту, са доста пармезана и маслиновог уља. Међутим, дуго времена није могао да "прокљуви" како да спреми пасту да она буде ал-денте. Онда је једног дана позвао врхунске куваре не би ли организовао својеврсну обуку и једном за свагда савладао ову вештину.
Александар Пушкин - једноставност пре свега
"Сунце руске књижевности", како су многи називали Пушкина, био је једноставан човек, а све захваљујући родитељима који ни сами нису били неки гурмани. Обожавао је воће, а посебно брескве и могао их је јести у свако доба дана и ноћи, а да му никада не досаде. Уживао је и у џему од огрозда и ушећереној брусници.
Писац је увек преферирао једноставност у кухињи. Највише је волео ружичасте палачинке (у тесто се додавао сок цвекле како би оне добиле жељену нијансу), зелени шчи са јајима (традиционална руска чорба) и запечени кромпир. Никада није могао да одбије ни теглицу нечега "киселог", били то краставци, парадајз или нешто треће.
