Писање или куцање: Шта више развија мозак

Анализом активности мозга научници су дошли до занимљивих резултата који указују на то да писањена папиру уз помоћ оловке побољшава развој неуронских веза. У експерименту је учествовоало 36 студената чија је мождана активност бележена електроенцефалограмом (ЕЕГ), а резултати су објављени у научном магазину Фронтијерс ин Сајколоџи.

Мождана активност се побољшава приликом писања оловком

Приликом мерења активности мозга, студенти су добијали низ задатака, при чему су морали да напишу или откуцају на тастатури слово које се појаљује на екрану испред њих. У сврху експеримента су уместо обичне оловке и папира коришћени дигитална оловка и екран осетљив на додир, који су практичнији, али у потпуности опонашају писање.

Сваки пут када би студенти писали уз помоћ дигиталне оловке по екрану осетљивом на додир, активност различитих делова мозга би се побољшавала. Научници су закључили да је разлог томе визуелна информација која се добија рецептора при коришћењу оловке. Покрет који се врши приликом писања побољшава развој неуронских веза, које су важне за процес учења.

Куцање на тастатури није толико делотворно у процесу учења

Насупрот томе, обично куцање на тастатури мозак стимулише далеко мање. Ово објашњава и чињеницу да деца која су учила слова на таблетима имају потешкоће приликом распознавања оних која личе једно на друго. У српском језику, то су слова ћирилична слова попут "ћ" и "ђ", "џ" и "ц", па чак и "х" и "ж". У латиничном писму, најбољи пример су мала штампана слова "d" и "b" која изгледају као да су у одразу огледала.

Приликом учења и куцања на тастатури, малишани једноставно не осећају разлику између слова јер нису искусили сам осећај писања, односно њихов мозак није меморисао покрет руке приликом писања слова.

И читање са папира је учинковитије од читања са таблета

Крајем прошле године, научници су дошли до сличног открића, само што је тада предмет истраживања био степен усвајања прочитаног материјала са папира или геџета. У свом истраживању, научници су анализирали више од  20 научних истраживања на тему разумевања и читања, а укупно су сагледани резултати скоро пола милиона учесника.

Њихов закључак недвосмислено указује на то да се материјали који се читају са папира чак 6 до 8 пута лакше усвајају. Са друге стране, проценат усвајања текстуалног садржаја који је приказан на неком од дигиталних уређаја (попут телефона, таблета и слично) је готово једнак нули. Објашњење оваквог феномена се крије у квалитету дигиталног текста.