Коришћењем мобилних телефона док ходамо оштећујемо зглобове и ризикујемо здравље
У недостатку слободног времена већина нас читање мејлова и дописивање са пријатељима и члановима породице оставља за период шетње или одласка и доласка са посла. Погнутих глава и погледа усмереног на екране паметних телефона, ми корачамо ни не гледајући куда идемо, водећи рачуна да нам нека порука или важна објава на друштвеним мрежама не промакне.
Чак и ако ставимо по страни чињеницу да на тај начин директно угрожавамо нашу, а и безбедност других људи, то да чинимо веома лошу ствар по здравље наших зглобова, који постају осетљивији и склонији повредама, не можемо занемарити.
Како ходање уз коришћење телефона утиче на наше здравље
Како би установили на који начин ходање уз коришћење телефона утиче на наше кретање, научници су спровели експеримент у једној од најсавременијих интерактивних лабораторија за анализу хода и свакодневног људског покрета на свету.
За потребе испитивања добровољцима су издвојене посебне траке за ходање са екранима који су симулирали виртуелно окружење. Испитаници су подељени у две групе, тако да једна математичке задатке решава "из главе", а друга уз помоћ мобилног телефона.
Након анализе покрета, научници су установили да се људско тело приликом коришћења смартфона у ходу пребацује у специфичан "режим", при чему се брзина корака смањује, а њихова ширина (раскорак) повећава како би се задржала иста динамика, не би ли се смањила и вероватноћа саплитања и падања.
Међутим, иако наизглед безбедније, овакво кретање са собом носи последице по зглобове, премда спољашња страна колена трпи већа оптерећеења. Дугорочно, могу се јавити и оштећења хрскавеце и менискуса, па и дегенеративна обољења попут остеоартритиса.
Ни шетња са слушалицама није препоручљива
Средином прошле године се на ТикТоку појавио тренд "тихе шетње" који је за јако кратко време стекао велики број присталица. Циљ ове иницијативе био је да се промовише уживање у тишини током шетње, уместо уобичајених разговора телефоном, слушања музике или подкаста.
Елиминисањем спољашњих ометача попут музике, подкаста, па чак и телефонских позива, шетачи спонтано "урањају" у своје мисли, а терапеутска моћ оваквог вида шетње позитивно утиче и на ниво анксиозности.
Оваквом шетњом подстиче се и ментална јасноћа и "распетљавање" свих компликованих ситуација у којима се налазимо током дана, чиме се генеришу нове идеје и визије за лични и пословни раст.