Које је право време за буђење, јело, вежбање...и зашто је то важно за здравље

Неки воле да се придржавају успостављене рутине, а неки воле да буду спонтани и одлуче шта да раде према одређеној ситуацији или обавезама које имају. Свако има сопствене преференце, али према истраживањима, постоји један "идеалан" распоред који свако може применити, тако да максимално искористи цео дан. Од тачног времена у које треба да се будимо, до времена када треба да легнемо, научници су саставили "правилан" план за период од 24 часа:

Буђење

Многи људи не умеју да процене које је најбоље време за устајање, то јест када би требало да подесе будилник. Осим што ово може да зависи од свакодневних обавеза, има оних који су природни ранораниоци или ноћне птице, тако да је тешко пронаћи само један одговор. 

С обризом да већина људи почиње са послом у јутарњим сатима идеално време за буђење може бити у 7 часова и 22 минута, јер тако можемо да искористимо што више сати у току дана, али постоји један важан детаљ - морамо бити сигурни да смо наспавани и да претходне вечери нисмо легли касно. Једно истраживање је показало да људи који устају између 5:22 и 7:22 ујутру имају виши ниво кортизола, хормона стреса, него они који су дуже спавали. Ово може бити зато што је рано буђење било против њиховог биолошког сата или једноставно нису имали довољно сати сна (мање од препоручених 7 сати).

Научници сматрају да није најважније време у које устајемо, већ да морамо да се побринемо да се будимо у исто време свакога дана (са максималним одступањем од једног сата мање или више, чак и викендом).

Прање зуба пре доручка

Многи верују да чине себи велику услугу када посегну за четкицом за зубе одмах након јела, али ово је погрешно и може да оштети нашу зубну глеђ. Када једемо, природне бактерије које имамо у устима производе киселину, која служи за разградњу шећера у храни.

Дакле, ако перемо зубе одмах након јела, заправо трљамо ту киселину о зуб (који је минерал) и то га може истрошити и оштетити. Ако свакако желимо да оперемо зубе пре изласка из куће, можемо да једемо раније и сачекамо између 45 минута и сат времена да бисмо их опрали.

Доручак пре 8 ујутру

Након што устанемо, научници сматрају да је најбоље да доручкујемо пре 8 сати. Једна студија од прошле године је показала да људи који доручкују после 9 сати имају за 59 одсто веће шансе да оболе од дијабетеса типа 2, и 6 одсто више шансе да добију кардиоваскуларне болести, него они који једу пре 8 сати ујутру, преноси "Телеграф".

Научници сматрају да је ранији доручак прави начин да свом телу "кажемо" да је дан почео, као и да је адекватно време доручка важно за регулисање циркадијалног ритма и контролисање глукозе и липида.

Вежбање - ујутру за мршављење, увече за добијање мишића

Недавна америчка студија је показала да, ако жене желе да смршају, најбоље је да тренирају између 6:30 и 8:30 сати ујутру, док вечерњи тренинзи, од 18 до 20 часова, треба да служе за добијање мишићне масе. Код мушкараца, вечерњи тренинзи су се показали као ефикаснији за мршављење и спуштање крвног притиска. 

Ипак, лекари додају да тренирање може бити добро било када, само је важно да будемо сигурни да су се температура нашег тела и откуцаји срца стабилизовали пре него што одемо на спавање.

Кафа између 9 ујутру и 2 после подне

Иако многи не могу да замисле да се пробуде и не попију кафу пре доручка, да би се што пре разбудили, наука говори да ово ипак није мудар избор.

Наш ниво будности је повезан са производњом кортизола, која у просеку достиже врхунац већ између 8 и 9 ујутру. Кофеин у кафи би требало да помогне у повећању кортизола, али када је рано ујутру већ висок, можда нећемо добити појачање које нам треба. Избегавање кафе после 14 часова је такође добра идеја, јер кофеину може бити потребно чак и до осам сати да нестане из нашег тела. Наравно, овај савет зависи од времена када идемо на спавање.

Доношење важне одлуке или тражење услуге између 11 и 12 сати

Наша когнитивна способност је најпрецизнија између 11 сати ујутру и 12 поподне, а наше расположење је такође најпозитивније у овим часовима. Зато је најбоље да ово време издвојимо када желимо да од некога тражимо услугу или када морамо да донесемо важан избор. Такође, не би требало да водимо озбиљне разоговоре или шаљемо важне мејлове веома рано ујутру (на пример, око 5 или 6 сати), јер стручњаци упозоравају да су нам когнитивне способности у тим сатима лоше, скоро као да смо под дејством алкохола. 

Дремка између 12 и 16 часова

Многи имају времена за поподневну дремку тек након 17 или 18 сати, након повратка с посла, али на овај начин можемо лако да пореметимо распоред спавања. Једна јапанска студија је показала да кратка дремка од 20 минута, у 12:20 часова може да спречи поподневни пад енергије.  

Међутим, већина нас не може да задрема на послу, тако да је најбоље да се побринемо да ноћу имамо довољно сати сна, а да дремке у овим часовима буду резервисане за викенде. 

Вечера од 19 до 20 часова

Последњи оброк у току дана би требало да имамо најкасније до три сада пре него што одемо у кревет. Да бисмо заспали, потребно је да нам се температура тела спусти за један степен, а сагоревање калорија нас греје, тако да ће обилна оброк пред спавање да доведе до потешкоћа и можда нећемо моћи да заспимо. 

Такође, једна шпанска студија је показала да су људи који су јели два сата пред спавање имали пет пута више шансе да буду гојазни, него они који су вечерали раније.

Време за спавање између 22 и 23 часова

Одлазак у кревет у наведено време може да смањи ризик од циркулаторних и срчаних болести, према једној студији у журналу "European Heart Journal". Идеално време за одрасле је између седам и девет сати, а некима је чак потребно и око десет.