Мешање лекова са алкохолом се не препоручује ни у једној ситуацији, премда у додиру са њим они или губе своја лековита својства или добијају на "снази". Начин на који ће се одређени лек "понашати" у организму зависи од дозе медикамента и алкохола унетих у организам, општег здравственог стања, а нарочито стања јетре, конституције тела, пола и узраста. Самим тим, ефекти могу бити непредвидиви.
У разговору са магистром фармације, Марионелом Иванковић, откривамо на који начин се одређене групе лекова "понашају" када се у организму нађу истовремено са алкохолом.
Интеракција алкохола са одређеним групама лекова
Деловање лекова у комбинацији са алкохолом зависи од њиховог састава. Неки лекови могу изгубити јачину свог дејства, други појачати дејство алкохола, док поједини помешани са алкохолом могу довести и до фаталних последица!
Управо због тога фармацеути увек наглашавају да се уз лекове не конзумира алкохол и да се упутство које је приложено прочита пажљиво и са разумевањем. Како се "понашају" одређене групе лекова када дођу у контакт са алкохолом у организму?
Комбиновани лекови за прехладу (парацетамол + псеудоефедрин)
Комбиновани лекови за прехладу су, нарочито у овом периоду, веома заступљени. Али, мало ко обраћа пажњу на то да су они најчешће сачињени од комбинације лекова против болова и алергија. Уношењем алкохола у организам за време коришћења лекова за прехладу појачава се дејство антихистаминика, што може довести до интензивиране поспаности и вртоглавице.
Лекови за снижавање крвног притиска (еналаприл, амлодипин, бисопролол)
Антихипертензивни лекови се користе за снижавање повишеног крвног притиска, те се у контакту са алкохолом њихово дејство додатно појачава. Могу се јавити убрзани рад срца (тахикардија), мучнина и појачано знојење.
Аналгетици и антиреуматици (ибупрофен, диклофен)
У контакту са алкохолом, дејство аналгетика се појачава, при чему се могу појавити симптоми попут јаке поспаности, успореног дисања и снижавања мождане активности. У комбинацији са алкохолом, аналгетици могу изазвати и крварење у гастроинтестиналном тракту и токсични ефекат на јетру, при чему у најгорем случају може доћи и до фаталног исхода.
Лекови против алергија - антихистаминици (лоратадин, цетиризин)
При коришћењу лекова против алергија (антихистаминика) употреба алкохола може изазвати симптоме као што су вртоглавица и поспаност.
Антибиотици (пеницилин, цефалоспорин, еритромицин)
Конзумирање алкохола за време коришћења антибиотика може смањити њихово дејство или га изменити. Симптоми који указују на некомпатибилност алкохола и антибиотика огледају се у главобољама, акутном болу у стомаку, мучнинама и повраћању.
Лекови за лечење дијабетеса (метформин, гликлазид)
Конзумација алкохола је крајње непожељна приликом употребе лекова за лечење дијабетеса. Као и код већине лекова, и њихово дејство се појачава у контакту са алкохолом, што може довести до екстремног снижавања нивоа шећера у крви, те губитка свести и коме.
Лекови за смирење - бензодиазепини (бромазепам, диазепам)
У комбинацији са алкохолом, седативно дејство бензодиазепина се појачава, те се могу јавити поспаност, успоравање дисања, нарушеност координације и смањење пажње. Један од највећих ризика јесте предозирање, које може довести и до губитка свести, па и смрти.
Антидепресиви (серталин, пароксетин)
Конзумација алкохола за време узимања антидепресива може изазвати поремећаје у раду централног нервног система и снижавање телесне температуре, при чему може доћи и до хипотермије. Уједно, крвни притисак се може повећати и у најгорем случају изазвати срчани удар.