Врхунац радости: У којем животном добу смо најсрећнији

Многи се плаше старења, јер га директно везују да пролазношћу живота и компликацијама које може да донесе. Међутим, неколико студија је показало да више животног искуства може да доведе до знатно више среће, посебно код људи који имају преко 60 година.

Истраживања су показала да постоји неколико важних фактора који одређују зашто су баш људи у шестој деценији живота срећнији и задовољнији животом него припадници млађих генерација. У чему је тајна? Иако не постоји само један "тачан" одговор, наука је показала да улогу могу имати следећи фактори: 

Искуство доноси мудрост и спокој

Подаци показују да је највећа стопа депресије забележена код људи старости од 18 до 25 година. Иако је пандемија повећала ове бројке широм света (укључујући и старије популације), показано је да они старији од 50 година имају најниже стопе депресије.

У једној студији из 2016. године, истраживачи су анкетирали више од 1000 људи различитих узраста о њиховом физичком, когнитивном и менталном здрављу. Открили су да су они у између 20 и 40 година пријавили ниже нивое среће у поређењу са онима у старијим деценијама. Аутори студије претпостављају да, што је човек старији, то мање обраћа пажњу на свакодневне окидаче стреса (што је директно везано за мудрост која долази с годинама).

Живот је углавном стабилнији

Незгодне средњошколске године, пубертет, па затим бурне двадесете у којима многи постају самостални, све до стварања породице до 40. или 50. године су периоди који сигурно доносе бројне изазове и неизвесност. Рад из 2018. објављен у часопису "Сајколоџи булетин" открио је да самопоуздање достиже врхунац када појединац напуни 60 година, највероватније због стабилнијег окружења.

Већина људи је до ових година изградила чврсте међуљудске односе, каријеру и испунила бројне личне циљеве, те долази период "одмора" и "уживања у тренутку".

Страх од старења: Веровање у митове о старењу убрзава процес старења

Мозак може бити отпорнији на негативне емоције

Истраживање снимака мозга објављено 2004. године открило је да старије особе имају смањену активност у својој амигдали (области мозга која је повезана са стресом и емоционалним одговорима) када им се приказују узнемирујуће слике. То би могло значити да човеков аутоматски одговор на негативне призоре или ситуације може ослабити с годинама.

Срећа добија другачије значење

Једно истраживање је показало да млађи учесници чешће описују срећу као тренутке када су се осећали узбуђено или усхићено, док они који су били старији су описали да се осећају срећно када су мирни, смирени или опуштени, према "Атлантику". Ово значи да су људи са већим животним искуством временом научили да буду задовољни "овде и сада", а не да се узбуђују због онога што тек треба да се догоди у будућности. Ова промена се вероватно приписује повећаном осећају повезаности са другима и тренутним периодом старења, према ауторима студије.

Постоје неке ствари које је вредно поменути, посебно када је реч о срећи. Многа истраживања на ову тему која су спроведена кроз године сугеришу да срећа и задовољство животом углавном прати кривину у облику латиничног слова У. Другим речима, врхунац среће долази када смо у двадесетим годинама, па често падне у средњим годинама, а затим поново крене да се уздиже у касним шездесетим.

Дакле, не морамо да чекамо до пензионисања да бисмо достигли велику срећу, а наведене теорије такође не покривају сва могућа објашењења која се тичу старења и среће, већ представљају само неколико студија о овој широкој теми.

Поред тога, једноставна истина је да свако, у било ком тренутку може повећати свој осећај задовољства или самопоуздања. Ваше године не диктирају колико смо срећни, већ наше навике, тренутни квалитет живота, али и начин посматрања различитих изазова које живот доноси.

Ипак, наведена истраживања су вредна пажње, имајући у виду да многи људи мисле да је старење више негативно него позитивно искуство.