Коба, Отац народа, Васиљев, Семјонов: Које је све надимке имао Стаљин и због чега

Јосиф Висарионович Џугашвили је једна од кључних фигура 20. века. Тешко да би се историја СССР могла и замислити да није било њега. Међутим, мало ко зна да је његов пут од обичног партијског службеника до "вожда" и генералног секретара био испраћен бројним креативним епитетима и надимцима.

Која је то "имена" користио Јосиф Висарионович док није постао Стаљин, па чак и након тога?

Коба - надимак из младости који је смислио сам Стаљин

Један од најпознатијих надимака Стаљина био је Коба, а његов настанак се везује још за адолесцентски период совјетског лидера. Идеја за овај надимак инспирисана је истоименим књижевним ликом који је, како би истрајао у сопственим начелима морао да бежи од власти и народа. Касније, када је одрастао и почео да се уздиже по каријерној лествици, овако су смели да га зову само најближи сарадници и узак круг пријатеља. За друге, он је био Јосиф Висарионович.

Ученик револуције - преудоним који је користио док није дошао на власт

Почетком 20. века, много пре него што је Јосиф Џугашвили дошао на власт и постао вожд, отац или учитељ, његови саратници у револуционарној делатности су га називали учеником револуције. Овај надимак Стаљину се посебно допадао, па је и касније, већ по ступању на позицију генералног секретара СССР, с времена на време и сам користио овај назив.

Стаљин - да звучи слично као Лењин

Стаљин је постао Стаљин званично 1912. године. Пар година пре тога Јосиф Висарионович је тестирао на себи и друге, сличне надимке, попут Солин, Салин, Сосело, Стефин. Међутим, постоји легенда да је Џугашвили, када је бирао себи "презиме" одабрао Стаљин само зато што је звучало слично као Лењин. Да ли је то истина, или само мит, нико са  сигурношћу не може рећи, али - звучи сасвим веродостојно.

Отац народа - епитет француског порекла који се брзо "примио"

Епитет Отац народа појавио се још много пре настанка СССР, захваљујући француским краљевима, Лудвигу XIII и Хенрију IV. Управо су њих у западноевропским земљама тако називали. Стаљину је он "припао" тек 1930. године, и то захваљујући совјетским публицистима тог времена. Овај назив пратила су и јавна појављивања поглавара државе: од 1935. године у новинама су се редовно појављивале фотографије на којима је Стаљин окружен малом децом из различитих крајева Совјетског Савеза.

Васиљев, Семјонов и други надимци су се користили из безбедностних разлога

У време Великог Отаџбинског рата, Стаљина су у писаној и усменој комуникацији често називали и другим презименима. Најпознатија су била Васиљев и Семјонов. Презиме Васиљев је генерални секретар Стаљин користио и у службеним препискама за време припреме контранапада под Стаљинградом 1942. године, док је 2 године касније он "магично" постао Семјонов. Разлог за такву промену идентитета било је подизање безбедности на највиши могући ниво и обезбеђивање тајности дељених података.