По читавој Русији данас постоји велики број споменика револуционару Владимиру Иљичу Лењину. И не само то - у самом срцу Москве, на Црвеном тргу је његово тело и даље изложено у маузолеју, под будним оком кремаљске страже.
Међутим, они који су обишли Русију уздуж и попреко врло добро знају да споменика вожду Јосифу Стаљину готово да и нема. Због чега је то тако ако је Русија за време његове владавине победила у једном од највећих ратова и постала држава коју сви поштују?
Све до 1956. године Стаљин је био веома поштован
Поштовање које је уживао Јосиф Стаљин експоненцијално је расло за време његове владавине Русијом. Чак и након смрти великог вожда 1953. године у ваздуху се осећао понос који су становници СССР осећали када се спомене његово име. Међутим, након 1956. године ствари почињу кардинално да се мењају.
Сви споменици који су до тада широм Русије величали Стаљина одједном су почели да се руше, фабрике и штампарије да се преименују, а градовима који су по њему названи (попут Стаљинграда и Стаљинабада) да се дају нова имена, која ни на који начин не асоцирају народ на еру покојног вожда.
Највећи "удар" на Стаљинов лик догодио се 1. новембра 1961. године. Тада је његово тело под окриљем ноћи изнето из маузолеја у коме је било изложено заједно са Лењиновим и без икакве свечане церемоније закопано поред Кремљовског зида. Шта се то догодило у историји СССР па је велики вожд одједном постао persona non grata?
Шта је довело до тога да се лик Стаљина "кенселује"
Култура "кенселовања" није нешто што су измислиле млађе генерације - овакво отказивање и брисање неке особе из друштва постоји већ деценијама. Совјетски савез је идеалан пример оваквог поступања према некоме чија су дела у нескладу са културом и менталитетом народа или пак, начелима владајуће партије.
Шта је довело до тога да се Стаљин постхумно изопшти из друштва и историје? Веровали или не, само једно излагање Никите Хрушчова "О култу личности и његовим последицама" на 20. седници КПСС. У свом обраћању Хрушчов је окривио Стаљина у организацији репресије и преувеличавању своје улоге у рату.
Након тога у СССР је кренула "дестаљинизација", односно уклањање свих историјских споменика и свега што сећа на некадашњег вожда. Овај покрет трајао је све до 1964. године, када је Хрушчов скинут са власти, након чега је култ Стаљина постепено почео да се "опоравља". Ипак, пређашњу славу никада није било могуће повратити у потпуности.