Магазин

Радосни и Тужни витез: Мистериозни учесници царске погребне поворке који су имали јаку симболику

Смрт императора се у доба Царске Русије доживљавала веома емотивно, а њихов испраћај на вечни починак више је личио на бал под маскама него на погребну поворку. Још од времена петра Великог, главни учесници ове церемоније била су два витеза - Радосни и Тужни. Коју симболику су они имали и због чега су се сматрали централним фигурама испраћаја?
Радосни и Тужни витез: Мистериозни учесници царске погребне поворке који су имали јаку симболику© Youtube / Музеи Московского Кремля

За време владавине императора Петра Великог у Русији се усталила церемонија сахрањивања слична оним у европским земљама, уз незнатне измене које су осликавале културу земље и статус владара. Свечана погребна поворка била је најупечатљивији и најзначајнији елемент сахрањивања руских императора.

Сви учесници свечане погребне церемоније имали су своје место, а читав чин испраћаја императора био је прожет јаком симболиком и алегоријама. Најистакнутији учесници ове тужне свечаности била су два витеза - Радосни и Тужни. 

Радосни и Тужни витез - централне фигуре погребне поворке

Радносни витез налазио се на самом почетку поворке. Одевен у богати златни оклоп, са шлемом на глави у који је уткано нојево перје беле боје, он је јахао на белом коњу са златним покривачем. Његов мач, који је носио у руци, био је усмерен ка небу и представљао је симбол живота и вечне власти руске императорске породице. Радосни витез је величао новог императора који би наследио трон.

Тужни витез је током церемоније сахрањивања царева увек ишао пешке, следујући за Радосним витезом. У црном оклопу употпуњеном нојевим перјем исте боје, он је погнуте главе и са мачем упереним ка земљи корачао подсећајући на тужан крај земаљског пута који не могу избећи чак ни цареви. Његов задатак био је да оплакује преминулог императора и жали за његовим одласком.

Почетак и крај погребних поворки са витезовима

Први пут у историји Царске Русије витезови су у свечаној погребној поворци учествовали 4. фебруара 1826. године, када је на вечни починак испраћан император Александар I. Од тада, па све до 7. новембра 1894. године, церемонија се поштовала до танчина и у свакој од њих витезови су играли главну улогу.

Данас оклопи Радосног и Тужног витеза красе изложбени павиљон Државног музеја-резервата "Царско село", који се налази у граду Пушкин, надомак Санкт Петербурга. С времена на време оба витеза имају "турнеје" по руским градовима, у оквиру којих се могу видети не само оклопи, већ и доживети погребна поворка у којој су они узимали учешће.

image