Безбедност на интернету је већ деценијама тема број 1 и то са разлогом: годишње се у свету спроведе на десетине, а некада и стотине хакерских напада чије су жртве не само мултинационалне корпорације већ и обичан народ. На мети злонамерних хакера су лични подаци који се потом продају на дарк нету, али и банковни рачуни са којих новац нестаје "док кажеш кекс".
Лозинке су прва линија одбране - оне су попут врата која хакери треба да откључају како би дошли до наших приватних података. Самим тим, логично је да оне треба да буду "јаке". Међутим, треба ли их мењати или је сасвим у реду да их, када их једном осмислимо, задржимо занавек?
Колико често треба мењати лозинке
Када је реч о томе колико често треба мењати приступне шифре, мишљења стручњака се разилазе. Многи сматрају да би требало да их ажурирамо макар једном на свака три месеца, како бисмо били сигурни да су наши подаци безбедни, док су други мишљења да то није неопходно докле год не посумњамо да неко покушава да приступи нашим налозима. Нарочито имајући у виду да постоји и двофакторска аутентификација која пружа већу сигурност.
Због чега лозинке не треба мењати на свака три месеца
Исувише честе промене приступних шифара уопште нису добре, сматра Гејб Тарнер, директор за садржај портала Секјурити, а због чега је то тако објаснио је магазину Бизнис Инсајдер. Како је истакао, честе промене шифара за приступ налозима доводе до тога да корисници на крају крајева изгубе креативност која је потребна приликом њиховог креирања, због чега оне постану исувише једноставне и очигледне. Уместо да хакерима отежају посао, они га олакшавају, постуно несвесни ризика којем се излажу.
Како до савршене лозинке у само 5 корака
Када је реч о ширфама које користимо за приступ нашим налозима, стручњаци за безбедност увек саветују да оне буду комплексне, "прошаране" различитим симболима попут интерпункцијских знакова и бројева, а још боље - емотикона и да у себи не садрже карактеристичне делове имена или презимена. Само такве лозинке гарантују да ће наши подаци остати заштићени чак и током хакерских напада. Такође, препорука је да се двофакторска аутентификација користи када год је то могуће, као и да се шифре не памте, већ меморишу на телефону или рачунару.