Србија и Балкан

Дарк нет – мрачна страна интернета: Колико је опасан и шта деца из Србије траже тамо

Садржај на интернету којем приступамо преко стандардних претраживача попут Гугла, Јахуа, Јандекса и Бинга чини само 10 одсто, а шта је са осталих 90 одсто података на мрежи?
Дарк нет – мрачна страна интернета: Колико је опасан и шта деца из Србије траже тамоGetty © Sean Gallup

Предложио сам Влади Србије да забрани приступ дарк нету или другим местима где малолетници могу да виде како се врши убиство или набавља дрога, рекао је Александар Вучић.

То је једна од мера државе коју је најавио председник Србије након трагедије у основној школи "Владислав Рибникар" када је ученик седмог разреда убио осморо деце и чувара. Поставило се питање како је дечак успео да научи да направи експлозиве, рукује оружјем и да ли је садржај са интернета утицао на њега.

Одговоре на ова питања даће истрага која ће утврдити које сајтове је дечак посећивао и које игрице је играо.

Да ће садржај на дарк нету бити забрањен Вучић је поновио и данас, након масовног убиства код Младеновца за које је осумњичен младић У.Б. (21).

Шта је дарк нет или дарк веб, зашто је опасан и може ли Србија да стане на крај доступности оружја и дроге малолетницима преко интернета.

Тамна страна интернета

Интернет је глобална мрежа која нема централизован систем. Да би приступила садржају на интернету, већина корисника употребљава стандардне претраживаче попут Гугла, Јахуа, Јандекса и Бинга.

Међутим, на тим претраживачима могуће је доћи само до делића садржаја који се налази на мрежи. Чак 90 одсто садржаја налази се "са друге стране".

До тог садржаја стиже се преко других претраживача какав је Тор (Рутер лука). У питању је претраживач са иконицом лука, а како су оснивачи појаснили, он је изабран за лого јер осликава како су подаци корисника по нивоима заштићени.

У питању је бесплатни претраживач који гарантује приватност корисницима, успешно заобилази цензуре које могу бити наметнуте у некој земљи, али оно што је изузетно важно - није нелегалан.

Напротив, поједини медији, попут Би-Би-Сија похвалили су се да се до њиховог сајта може приступити преко Тора, чиме су заобишли цензуру која постоји у земљама попут Кине, Ирана и Вијетнама.

Тор је оригинално развила Истраживачка лабораторија америчке морнарице и наставља да добија средства од америчког Стејт Департмента, "Хјуман Рајтс Воча", Универзитета Кембриџ и многих других који су пројекат величали као царство приватности и људских права на интернету.

Специфичност овог претраживача је у томе што када на стандардним претраживачима посетите одређену интернет страницу, ваша ИП адреса се бележи, али то није случај код Тора. Енкрипција је толико сложена да успева да сакрије локацију и идентитет корисника јер шаље његове податке преко заобилазних "чворова" на мрежи.

На овом делу интернета налазе се све оне странице које нису законом дозвољене. Тако се преко дарк нета могу набавити оружје, дрога, нелегална порнографија а обавља се чак и трговина људима. Често се дешава да лични подаци, украдене кредитне картице или личне карте заврше на дарк вебу. Како би анонимност била загарантована, обично се плаћање врши криптовалутама.

Потребно је нагласити да дарк веб не користе само они који се баве овим недозвољеним пословима. Ове странице користе и новинари, истраживачи, узбуњивачи, сви они који желе да дођу до садржаја који није доступан преко стандардних претраживача или који желе да остану анонимни. На овом делу интернета налазе се и они садржаји који подлежу ауторским правима, попут докторских радова и стручне литературе коју бисте иначе морали да платите.

Када је 2013. Едвард Снуден послао информације "Вашингтон посту" и "Гардијану", користио је Тор.

Шта деца из Србије траже на дарк нету

Аналитичарка за политике сајбер безбедности Катарина Јонев каже да млади из Србије на дарк нет углавном иду из радозналости и због игрица.

"Углавном на дарк нет иду да би куповали нелегално токене за игрице или да би добили упутства како могу да пређу неке нивое игрица", рекла је Јонев за Танјуг и додала да је пре неколико месеци у Србији забележено да је дечак од 14-15 година приступио мрежи и хтео да купи "Калашњиков".

Она је додала да је на време уочено шта тај дечко планира и да је то било онемогућено, али треба да се запитамо шта неко у тим годинама планира са Калашњиковим.

"Странице којима се приступа углавном су затвореног типа, што значи да особа која приступи мора на неки начин да стекне поверење да би била примљена у те неке велике собе", навела је Јонев и објаснила да тај део интернета нема власника, па онда обавештајне службе покушавају да се инфилтрирају, те да на такав начин хватају криминалне групе и терористе.

Решење у оснивању националне агенције за сајбер безбедност?

Стручњак за информациону безбедност др Милош Јовановић каже за РТ Балкан да би решење ових проблема могло бити оснивање националне агенције за сајбер безбедност.

"Она би се бавила не само давањем савета корисницима, већ би имала улогу да спречи овакве ствари, анализира интернет саобраћај и да нам податке о томе шта људи најчешће посећују. Дакле, говоримо о васпитном деловању", појашњава Јовановић.

Наш саговорник истиче као проблем то што би могло да се дође до задирања у приватност корисника, што није циљ, па је битно пронаћи праву меру.

На питање да ли Србија може да забрани поједине садржаје и на дарк нету, Јовановић каже да технички то није проблем, јер ту кључну улогу могу да одиграју телекомуникациони оператери, али је питање да ли онда долази до нарушавања одређених слобода.

"Од кључног значаја да се разуме да је интернет нецентрализована мрежа, па је питање шта наши органи могу да истраже без међународне правне помоћи, без контактирања других држава и њихових служби", напомиње Јовановић.

Стручњак ѕа сајбер безбедност Иван Марковић каже за РТ Балкан да дарк веб заправо и није тако далеко, и да исте опасности вребају на целом интернету, наводећи као пример то што једним кликом уз помоћ интернет претраживача можете наћи упутство за било шта што Вас занима.

На питање да ли Србија може да уклони или забрани садржај на дарк вебу, Марковић каже да је то веома тешко, па скоро и немогуће без огромне помоћи иностраних служби.
Једино уколико је садржај у Србији физички, могуће је повећати шансе.

"Мислим да такве мере немају ефекта, постоје многи начини да се приступи дарк вебу, једноставно ове мреже су направљене да заобилазе детекције, и људи који желе да приступе овим мрежама урадиће то увек", каже Марковић.

Према речима Марковића, који је покретач форума Безбедни Балкан решење проблема приступа одређеном садржају деци је само малим делом на техничким мерама. Већи део је на правилном васпитању и едукацији деце, као и систему вредности друштва око нас.

Недавно, 2. маја Европол је у операцији "СпекТор" у сарадњи девет земаља ухапсио 288 особа које су умешане у продају дроге на дарк вебу.

Заплењено је више од 50 милиона евра у кешу и криптовалутама, 850 килограма дроге и чак 117 комада ватреног оружја.

Извршено је више одвојених акција у Аустрији, Француској, Немачкој, Холандији, Пољској, Бразилу, Великој Британији, Сједињеним Америчким Државама и Швајцарској.

Колико је било тешко полицији да спроведе акцију говори то што је Немачка још 2021. године запленила пакете, али су године биле потребне за унакрсно повезивање информација како би се дошло до починилаца.

image