Једну ствар никада не би требало да истичете у својој радној биографији

Умеће састављања радне биографије је данас "на цени", јер је у мору других кандидата она та која вас може истаћи. Правило је да CV треба да садржи претходно релевантно радно искуство, "меке вештине" које кандидат поседује и неке опште информације о ономе ко аплицира за посао. Али, где је граница и колико личних информација је ипак превише? Одговор на ово питање дао је директор једног кампа на свом налогу на родитељском форуму, а преноси Мирор.

Шта никако не треба наводити у радној биографији 

По мишљењу овог послодавца, у радној биографији или мотивационом писму кандидати никада не би требало да истичу ништа што се тиче њиховог менталног здравља. Овакви детаљи су, сматра он, потпуно непримерени и кандидату могу нанети више штете него користи у процесу регрутације и селекције.

"То ме ставља у непријатну позицију. Чудно је сазнати тако нешто о некоме кога први пут срећем", навео је овај послодавац.

"Након сазнања таквих информација треба да се питам могу ли кандидату поверити поверљиве податке о људима у кампу", додао је он, ограђујући се да се не ради о срамоти због лошег менталног здравља, већ о томе да он као директор не мора да зна баш сваки детаљ из живота кандидата који конкуришу за посао код њега.

Мишљење послодавца покренуло лавину коментара

Иако је став овог послодавца донекле разумљив, са њим се многи нису сложили. У коментарима испод објаве коју је он поделио на свом Фејсбуку низали су се потпуно опречни ставови, при чему су људи махом наглашавали колико је заправо добро када кандидати поделе овакав вид информације са будућим шефом и на неки начин га упозоре да постоје проблеми са менталним здрављем.

"Не разумем - неко је био потпуно искрен. Тиме што је поделио то са вама, кандидат вам заправо ставља до знања да нема шта да скрива", само је један од коментара.

"Било би ми драго да ово сазнам на самом почетку, па да знам да не ангажујем ментално нестабилне људе", надовезао се други корисник. Ипак, било је и оних који су се сложили са мишљењем овог послодавца. Њихов став заснивао се на чињеници да многи млади људи данас "на своју руку" себи дају дијагнозе, које су најчешће врло погрешне, а које послодавца могу навести на погрешан закључак.