Магазин
У Русији је раније почетак седмице био у недељу, а не у понедељак, као што је то данас
Навикли смо да је понедељак дан за нове почетке: од понедељка крећемо у нове радне победе, од понедељка идемо на дијету, почињемо са тренинзима и тако даље. Ово важи како за Србију тако и за Русију. Међутим, није одувек било тако - у стара времена почетак седмице је у Русији био у недељу, баш као што је данас у Америци и још неким земљама света.
У Србији и осталим европским државама седмица по правилу почиње у понедељак. Међутим, у појединим земљама света, попут Сједињених Америчких Држава, Канаде, Бразила и Израела, она започиње у недељу. Раније се ово правило односило и на Русију, али мало ко зна због чега.
Како је Библија "диктирала" дане у недељи
Идеја да седмица почиње у недељу није потекла из народа, већ из Библије, а конкретно - из Књиге Постања Старог завета. Управо се у њој описује стварање света: првог дана створена је светлост, другог - свод над земљом, трећег - копно, четвртог - Сунце, петог дана Бог је створио сва жива бића у води и птице у ваздуху, шестог - животиње на копну, и на крају - човека. Седмог дана се Бог одмарао, а тај дан је благословио и посветио, "јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини", наведено је у Књизи Постања. Тај седми дан је "падао" у суботу, и њиме се практично завршавала седмица.
Среда је у средини ако седмица почиње у недељу
Тако се у хришћанској традицији усталило и правило да се седмица завршава у суботу, а да наредна почиње следећег дана, односно у недељу. Када су се данима давали називи (уместо пређашњег први дан, други дан, трећи и тако даље) ово правило била је главна водиља. Тако је недеља постала дан када се не дела, односно не ради, јер Бог тако заповеда, и дан када се иде у цркву, како би читава седмица била добра. Понедељак је добио свој назив јер долази одмах по недељи, односно након ње, док је среда можда и најупечатљивији пример: она је у средини, а у средини може бити само уколико седмица почиње у недељу.
Како је недеља постала последњи дан у недељи, а не први
Током историје, руски календар доживео је неколико реформи: 1. октобра 1929. године уведена је 5-дневна недеља, при чему су људи радили 4 дана, а 5. се одмарали, док је 1931. године је ово правило промењено, па је уведена 6-дневна недеља. Скоро деценију касније, 1940. године, СССР је Уредбом вратио традиционалну 7-дневну седмицу, где је недеља званично постала нерадни дан, односно дан одмора. Логично, у оваквом поретку, први дан након слободног дана означаво је почетак радне недеље, а будући да је то био понедељак, он је остао као први радни дан све до данас.
