Магазин
Путер или маргарин - који намаз је здравији
Путер има висок садржај засићених масти, док је маргарин ултра-прерађена храна. Раздвојити ко је здравији намаз је изузетно тешко, кажу истраживачи и наглашавају да се одговор крије у количини који једемо.
Путер или маслац и маргарин мажемо на хлеб, додајемо у колаче, торте и сосеве. Јелима дају посебан шмек, али који је од њих здравији и да ли их можемо да ставимо у категорију здравих намирница?
Путер је вековима био основна намирница у исхрани, много пре него што је маргарин дошао на сцену. Међутим, средином 20. века људи су почели да замењују путер маргарином, због све чешћих упозорења из медицинских кругова да су све масти лоше за наше здравље, пише Би-Би-Си.
Прехрамбена индустрија је одговорила тако што је произвела верзије са ниским садржајем масти, а смернице за исхрану су говориле људима да смање унос масти.
Убрзо након тога, пажња се сузила на засићене масти, а не на све врсте масти.
"Од педесетих година прошлог века, полако се појавио концепт да су засићене масти највећи кривац и да их треба заменити полинезасићеним мастима", каже професорка Нита Фороухи, са Универзитета у Кембриџу.
Сада се прича потпуно преокренула. "У Аустралији је последњих година дошло до пораста конзумирања путера у поређењу са маргарином. Постоји доста забуне око путера, укључујући и врсте масти, тако да су се људи можда вратили да једу оно што им се више свиђа. Али свакако би помогло ако људи разумеју шта истраживања говоре", каже професорка Клер Колинс, професорка исхране и дијететике на Универзитету Њукасл у Аустралији.
Коначна пресуда - маргарин или путер
"Мање је доказа који показују ефекте маргарина на наше здравље јер, док профил хранљивих састојака путера веома мало варира од земље до земље, маргарин има ширу дефиницију и временом се мењао. Kада истраживачи спроводе дугорочне студије, они анализирају обрасце исхране људи током више деценија", каже професорка Фороухи.
Иако постоји много мање истраживања о маргарину, додаје професорка, храна са мање засићених масти је боља опција.
Наши дугорочни обрасци исхране су заиста важни, кажу стручњаци, као и укупна количина засићених масти које једемо током недеља и месеци.
"Суштина је да све зависи од количине. Ако једном недељно намажете путер богатог укуса на тост, а остатак ваше исхране је здрав и избалансиран, вероватно није важно. Али вероватно је да не радимо тако. У свакодневној исхрани често једемо храну богату угљеним хирдатима, а сиромашну хранљивим материјама. Довољно је само да уђете у продавницу и погледате број ствари које су унапред припремљене. Више не кувамо, нити купујемо довољно воћа и поврћа, тако да нисмо ни свесни колико масти уносимо", истиче Клер Колинс, професорка исхране и дијететике на Универзитету Њукасл у Аустралији.
Додаје и да то који ћемо намаз одабрати треба да се заснива на нашим личним здравственим потребама.
"Не морате да будете детектив да бисте утврдили шта је најбоље за вас. Размислите о својим главним здравственим потребама и поређајте све ознаке намаза које иначе бирате и упоредите их", саветује дијететичарка.
Једна од предности маргарина у односу на путер, напомиње Колинсова, је и то што је лакше користити мање намаза.
"Када узмете путер са високим садржајем масти из фрижидера, треба вам чекић да га разбијете и намажете, и на крају имате огромне комаде по хлебу"
На крају крајева, који намаз сте одабрали само је један део укупне нутритивне слагалице. Другим речима – можда је важније оно на шта стављате намаз - да ли је на кроасану, интегралном хлебу, кокицама.
Док се путер сматра "прерађеним кулинарским састојком", маргарин је ултра-прерађена храна, према најчешће коришћеном систему класификације прерађене хране.
Бројне студије повезују ултра-прерађену храну са лошим здравственим исходима, укључујући гојазност, дијабетес типа два и болести срца. Међутим, не постоје дугорочни докази који посебно упоређују здравствене ефекте путера и маргарина. Делимично је то зато што неке студије проучавају ефекте различитих намирница на наше здравље, и маслац и маргарин у једној врсти хране, заједно са неком другом храном.
"Маргарин има бољи профил хранљивих састојака у смислу мање засићених масти од путера, и оба треба узети у обзир у контексту целе исхране. Али нови докази указују да постоји повезаност између лошег здравља и ултра-прерађене хране без обзира на количину хранљивих материја", појашњава Мелиса Лејн са Универзитета Дикин у Аустралији.
Шта су путер и маргарин
Да бисте направили путер, прво се млеко полако загрева и меша да би се павлака одвојила од млека. Онда се павлака охлади и мути да би се одвојила маст од млаћенице - течности која преостане након што се чврсти путер одвоји. Понекад се додаје и со у преосталу мешавину путера.
Маргарин се прави тако што се уље умути са водом како би се добио чврст производ и онда се додају емулгатори и боје.
Историјски гледано, произвођачи маргарина су додавали водоник маргарину да би течна уља претворили у чврсте масти и учинили да се лакше размазују. Али убрзо су схватили да је то створило "хидрогенизоване" или "транс" масти које су постале озлоглашене по својим лошим здравственим последицама, као што је коронарна болест срца.
"Истраживачи су показали да исхрана богата трансмастима повећава лош ЛДЛ холестерол и смањује добар ХДЛ холестерол, што доводи до повећаног ризика од срчаних болести. У ствари, транс масти имају још гори ефекат на холестерол од засићених масти", каже Лиса Харнак, професорка дијетологије на Универзитету Минесота у САД.
Масти доносе ризике за здравље
Засићене масти се састоје од молекула масних киселина без икаквих двоструких веза које се могу прекинути да би се спојиле са другим молекулима, док полинезасићене масти и мононезасићене масти имају те двоструке везе. Постоје и бројне врсте засићених масти, као што су засићене масти малог, средњег и дугог ланца, као и различите врсте полинезасићених масти.
"Већа је вероватноћа да ће храна богата засићеним мастима повећати холестерол у крви ако већ имате срчане болести, висок холестерол или друге факторе ризика за срчане болести", каже пофесорка Колинс.
Од три врсте масти које једемо – засићене, мононезасићене и полинезасићене – требало би да будемо свесни колико засићених масти једемо, кажу стричњаци. Опште правило је да засићене масти не би требало да чине више од 10 одсто нашег укупног енергетског уноса.
