Фотошоп није новост: Краљевски портрети се "улепшавају" вековима

Уз развој вештачке интелигенције и различитих програма за монтирање дигиталног садржаја, креирање "дипфејкова", "украдених" гласова и видео снимака, постаје све теже да разазнамо шта је прави, а шта лажиран садржај. Међутим, ове врсте обмана нису само савремен проблем, јер сличне "монтаже" се раде већ стотинама година.

Неки од најпознатијих краљевских портрета које су сликари "дотерали по поруџбини" су:

"Хенри VIII" - Ханс Холбајн Млађи (1536. - 1537. године)

Године 1540. у радионици немачког сликара Ханса Холбајна Млађег настао је портрет који ће бити један од најпознатијих приказа Хенрија VIII. Крупан и моћан краљ дочекује гледаоца мирним погледом, али ова слика, иако је богата детаљима и луксузом, погрешно представља Хенријев карактер и физички изглед.

Слика је реплика првог енглеског портрета монарха у природној величини који је Холбајн раније насликао као мурал у палати Вајтхол (који је био уништен у пожару 1698. године). Холбајн је на овом портрету издужио Хенријеве ноге, што се сазнало упоређивањем дужине ногу са слике и дужине ногу оклопа који је краљ носио у ово време. Поред тога, сликар га је и, наравно, мало подмладио. 

"Марија Антоанета са децом" - Елизабет-Виже Лебран (1787. године)

У овом случају, уместо додавања раскошних детаља, овде је краљица представљена много скромније него иначе. 

Једном приликом у Версају, Марија Антоанета је предузела корак без преседана и именовала је жену као званичног портретисту. Поготово шро је 1887. године њеном угледу била потребна промена. Француска је била јако сиромашна, а репутација Марије Антоанете веома лоша - становници су мислила да је неозбиљна и будаласта.

Лебран представља Марију Антоанету као мајчинску фигуру мирног и спокојног лица, која носи скромну одећу и накит (према стандардима краљице). Орман за накит у позадини алудира на Корнелију, Римљанку која је кроз историју била узор добре мајке. На крају, Лебран је морала да наслика празну колевку, као подсећање на принцезу Софију која је тада недавно умрла, да би се показала мекша, мајчинска страна краљице.

"Крунисање Наполеона" - Жак-Луј Давид (1807. година)

Ова слика из доба неокласицизма (као и многе друге) је, пре свега, великих димензија (шест метара висине и скоро десет метара ширине). Ово је било према Наполеоновом захтеву, који је желео да слика буде толико велика да делује као да може да се "уђе у њу".

Такође је увећан и сам Наполеон, а његова жена, Жозефина, постала је лепша и млађа на слици. У сцену је укључена је и Наполеонова мајка, која седи у столици, иако је одбила да се појави на крунисању. Прави мајсторски потез укључује папу Пија VII: Давидов припремни цртеж приказао је папу с рукама на коленима, али Наполеон је одбацио такву пасивност, па тако је Давид насликао папу како даје благослов са два прста. Оно што је најважније, обично је папа тај који води церемоније - али овде Наполеон преузима контролу.