Овај део дана је најстреснији за одрасле

У ком делу дана осећате највећи стрес? Да ли је то ујутру, када се спремате за посао, поподне када вас ухвати саобраћајна гужва или можда увече када децу треба спремати за спавање? Сигурно да се одговори разликују, али је један одговор преовладавао код већине испитаника у недавној научној студији.

Стрес је врло релативна појава и код већине људи се одговор на њега разликује. Другим речима, нешто што вас "избаци из колосека" другога неће ни најмање потрести. Ипак, постоје одређене ситуације које већину одраслих потпуно поремете.

Исто тако, када је реч о најстреснијем делу дана одговори варирају зависно од породичног статуса, врсте посла и организације живота. Али без обзира на то, и овде постоји одређено доба дана које већина одраслих без размишљања наводи као најстресније.

Који део дана се сматра најстреснијим

Одговор на ово питање дали су истраживачи УанПол који су испитали на хиљаде одраслих. Одговори 51 процента испитаника били су исти: у првих пар тренутака након буђења, што је просечно око 8 часова и 15 минута ујутру.

Као најчешће узрочнике стреса у раним јутарњим часовима испитаници су навели губитак кључева од стана (односно, њихово тешко проналажење), конфузију око тога шта обући, као и спремање малишана за вртић или школу, преноси Дејли Мејл.

Просечно одрасли током спремања за посао изгубе око 20 минута и 28 секунди због непредвиђених околности, компликација или несрећних случајева, што је на годишњем нивоу више од 120 сати. Имајући ово у виду, не изненађује чињеница да су одрасли под толиким стресом.

Шта је још показало истраживање

Више од половине испитаника, односно 51 проценат, навео је да током дана нема довољно времена да заврши све своје обавезе, као и да добар део задатака увек пренесу у наредни дан. Осим тога, најмање 35 посто њих је навело да је почетак радног дана готово једнако стресан као и јутро.

Наду не улива ни чињеница да је 35 посто испитаника изјавило да не зна како да организује своје време да би уживало у активностима који их чине срећним, док је 37 процената навело да су потпуно сметнули са ума своје потребе и мала задовољства.

Истраживачи који су учествовали у поменутој студији ову прилику су искористили да још једном напомену колико стрес и нервоза у одраслом добу могу утицати на развој деменције. По њиховом мишљењу, брига о менталном здрављу и проналажење одговарајућих одговора на стрес морају бити у приоритету.

Социолози се укључили у истраживање и дали савете за мирнија јутра

Срећом, резултати овог истраживања нису остали без одговора социолога, који су се укључили како би одраслима (са децом, или без) дали понеки савет за мирнија, мање стресна јутра. Ево шта су они препоручили: