Совјетски Савез је био земља у којој се тежило ка једнакости, али је и поред тога постојала велика разлика између сталежа: једни су живели потпуно лагодан живот и ни у чему себе нису ограничавали, док су се други трудили да уштеде где год је то могуће, јер је само тако њихова егзистенција била загарантована.
Просечне плате омогућавале су скроман живот
Просек зарада се у време СССР, зависно од професија, кретао између 80 и 200 рубаља на месечном нивоу, односно између 400 и 1000 евра уколико се "пребаци" на данашње вредности. Притом, хигијеничарке су имале плату од око 70 рубаља (дакле, испод просека), библиотекари око 120, а инжењери у погонима фабрика између 150 и 200 рубаља.
Са овим новцем могло се живети, истина - скромно и без икаквог расипања. Међутим, постојале су и професије које су грађанима СССР доносили много више новца, а да притом нису захтевале активно ангажовање на политичком плану или било какво пропагирање совјетских идеала. Који су то послови и колике су биле плате оваквих запослених?
Космонаути
Успеси космонаута су се у Совјетском Савезу веома вредновали - они су сматрани херојима нације чије се име изговарало са страхопоштовањем, чија су достигнућа прослављана на сваком кораку и који су важили за елиту друштва. Сходно томе, и њихове зараде биле су више од просека.
Обично су руски космонаути месечно зарађивали нешто више од 500 рубаља, али су за сваки одлазак у свемир добијали и додатних 5.000 рубаља. Јуриј Гагарин је, као најбољи од најбољих, за свој историјски лет у космос зарадио и додатнх 15.000 рубаља, али и бројне бенефите, попут аутомобила, стана, куће за породицу и гардеробе.
Геолози
Посао геолога био је од изузетног значаја за Совјетски Савез, будући да су управо они били ти који су откривали места на којима се налази нафта. Али, њихов посао не само да није био лак, већ се сматрао и високоризичним. Самим тим, био је велики изазов привући људе у ову браншу.
Високе зараде су биле само један од начина. На месечном нивоу ови стручњаци зарађивали су најмање 2.000 рубаља, док су сваки одлазак на терен били додатно мотивисани са још најмање 1.000 рубаља. Уз то, имали су и разне повластице.
Рудари
Тежак физички посао на неколико десетина, а некада и стотина метара испод земље рударима у Совјетском Савезу је био јако добро плаћен. А како и не би, када им је живот практично свакодневно висио о концу и када је било питање тренутка када се са посла неће вратити кући.
Њихове зараде варирале су од 500 рубаља месечно за обичне "физикалце" који ваде већ откривене руде, па све до 1.000 рубаља колико су добијали они који су били на првој линији ископавања и који су у правом смислу те речи проналазили драгоцено камење и метале.
Нафташи
Налазишта нафте и природног гаса су у већини случајева била сконцентрисана у северним и далекоисточним регионима земље, где су климатски услови били изузетно тешки, практично немогући за живот. Због тога су нафташи такође били плаћени изнад просека.
Просечна зарада ових стручњака кретала се око 1.000 рубаља, док су за једну "туру" на терену као бонус добијали значајне своте новца, које су некада достизале и вишегодишње просечне зараде обичних радника. Поред нафташа, добре плате имали су и други запослени који су радили у екстремним климатским условима.
Заваривачи
Грађевинарство и машинство су биле веома уносне бранше у време Совјетског Савеза, у којима су искусни заваривачи били злата вредни. У овој професији јаз између зарада зависио је од типа послова на којима су специјалисти били ангажовани.
Они који су радили на мање значајним пројектима месечно су зарађивали око 400 рубаља, док су они ангажовани на изградњи гасовода и војних објеката приходовали сасвим солидних 1.000 рубаља. Подсећања ради, просечна плата у СССР била је максимум 200 рубаља.