Магазин
Велика субота: Христов боравак у гробу и силазак у Ад
Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад. То је она субота у коју је Господ Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења, дан који сви Хришћани жељно очекују – Други Христов долазак.
Данас је уједно и последњи дан Великог поста.
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба.
Великосуботном Литургијом Светог Василија Великог почиње Васкрсење. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали за чин.
Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.
Сваке године на Велику суботу, на дан између голготског распећа на Велики петак и васкрсавања у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ.
У кућама, завршавају се неопходни послови везани за дочек великог празника.
Спрема се и чисти кућа, припрема одећа, ко није обојио јаја и то ће завршити. У појединим деловима земље меси се колач васкршњак, окићен босиљком, као и мањи колачићи.
У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
