Магазин
Фамозни црвени тастер или нешто друго: Шта се заиста крије у руском нуклеарном коферу "Чегет"
Чувени нуклеарни кофер "Чегет" већ деценијама не да мира теоретичарима завера који нагађају шта се у њему налази. Многи сматрају да је унутра црвени тастер који једним кликом може Земљу претворити у пепео, а има и оних који мисле да је он ту само да "утера страх у кости" и да је заправо празан. Шта је права истина?
Крајем 70-их и почетком 80-их година прошлог века запослени Генералног штаба СССР, маршал Ахромејев, иницирао је израду првог централизованог система за управљање нуклеарним арсеналом. Повод за овако нешто био је сасвим очигледан - претња са америчке стране била је све осетнија, нарочито са појавом станице балистичких ракета "Першинг", из које би пројектили до Совјетског Савеза долетели за свега 5 до 7 минута.
Како је настао "Чегет", први нуклеарни кофер у СССР
Први нуклеарни кофер у СССР израђен је у истраживачком институту аутоматских апарата, а главни инжењер Николај Девјанин је, како би га склопио, користио искључиво компоненте домаће производње. Кофер је, будући да је прављен за тада већ времешног Леонида Брежњева, осмишљен тако да буде изузетно једноставан за разумевање и (евентуално) коришћење, али истовремено и максимално безбедан, како не би дошло до случајне активације.
"Чегет", како се назива овај нуклеарни кофер, је пре званичног пуштања у рад прошао многобројна испитивања, а коначно је представљен врху СССР 1983. године. Израђен је у три идентична примерка, како би се осигурао највиши степен безбедности. Прва два примерка добили су начелник Генералштаба и министар одбране, а трећи - генерални секретар Черњенко, будући да је Брежњев у то време био тешко болестан.
Шта се налази у нуклеарном коферу
"Чегет" споља изгледа као обична актовка и тежи око 11 килограма. Један од три нуклеарна кофера са собом носи официр-везиста који се увек налази у близини главе државе. Официри којима се поверава овако важан задатак пролазе ригорозне психофизичке тестове и важе за једне од најиздржљивијих људи у земљи. Друга два кофера су код министра одбране и начелника Генералштаба, баш као и у доба СССР.
У фамозном коферу се не налази класично црвено дугме за лансирање нуклеарних ракета (каквим га представљају у филмовима), али се налази систем који преноси наредбе Генералштабу. Сва три кофера су међусобно повезана и заштићена посебним системом кодирања "Агат", који штити од прислушкивања и злоупотребе. Сигнал за лансирање ракета се може покренути само ако се он иницира на свим "Чегетима", али се верује да је коначна одлука ипак на председнику.
"Чегет" се, као део наслеђа, преноси са колена на колено
Након што је уместо Леонида Брежњева на чело Комунистичке партије СССР дошао Михаил Горбачов, нуклеарни кофер је, по наследству, припао њему. Међутим, њега није нарочито занимало ни како он функционише. Само је прихватио чињеницу да он постоји и да ће увек бити у његовој близини (докле год је на власти).
У децембру 1991. године Михаил Горбачов је, подневши оставку, "Чегет" предао свом наследнику, Борису Јељцину, који га је чувао "као очи у глави" пуних 8 година, све до 31. децембра 1999. године. Након тога је нуклеарни кофер свечано уручен тадашњем вршиоцу дужности председника Русије, а данашњем председнику, Владимиру Путину.
