Магазин
Земље које једу и удишу највише микропластике - изненадићете се на ком месту је Србија
Микропластика, мали комади пластике који загађују околину, увукла се у сваку пору нашег живота. Нехотице је уносимо кроз храну и пуће, удишемо је иако мислимо да смо да здравом ваздуху. Неке земље предњаче у оваквим црним статистикама "конзумирања" микропластике, док се Србија налази на изненађујућој позицији.
Нема где је нема - лети у ваздуху, уносимо је кроз храну, мажемо путем крема на тело. Микропластика је велика опасност за целокупно човечанство, јер тако мала и невидљива, узрокује море здравствених и еколошких проблема. Колико је опасна говори и чињеница да је своје "место" нашла и у крвним угрушцима.
Критични подаци
У оквиру недавног истраживања, узете су у обзир навике у исхрани, технологије за прераду хране, старосну демографију и дисајни капацитет. Дакле, посматрали су се фактори који доприносе разликама у начину на који становници сваке земље уносе микропластику, пише Дејли мејл. Такође, узето је у обзир колико су људи јели ове честице и истраживачи су сакупљали податке о концентрацијама микропластике у воћу, поврћу, протеинима, житарицама, млечним производима, пићима, шећерима, соли, зачинима и ево шта каже статистика.
Земље у којима се једе највише микропластике
1. Малезија
2. Индонезија
3. Египат
4. Филипини
5. Вијетнам
6. Лаос
7. Тајланд
8. Камбоџа
9. Гана
10. Конго
Земље у којима се једе најмање микропластике
Баш на овом списку, у првих 10 држава, нашла се наша земља.
1. Парагвај
2. Пакистан
3. Сирија
4. Гвинеја Бисао
5. Боливија
6. Јужна Африка
7. Јордан
8. Ирак
9. Србија
10. Венецуела
Земље у којима се удишу највише микропластике
1. Кина
2. Монголија
3. Велика Британија
4. Ирска
5. Гамбија
6. Египат
7. Лаос
8. Мјанмар
9. Малезија
10. Филипини
Земље у којима се удише најмање микропластике
1. Јужна Кореја
2. Замбија
3. Намибиа
4. Португал
5. Шпанија
6. Америка
7. Канада
8. Малави
9. Мозамбик
10. Кувајт
Студија је објављена у Environmental Science & Technology.
Невидљива претња по све
Треба имати на уму да миропластика није неки посебан вид пластике, већ било које парченце које је мање од 5 милиметара. У природу доспева из индустрије, одеће (микровлакна), разних козметичких препарата. Има је свугде од копна, преко морских и речних површина, до ваздуха. Налази се у флашираној води и према једном истраживању чак 93 одсто флаширане воде показује да у себи има овог невидиљивог непријатеља. Микропластика коју риба и ракови гутају, заврши у телима људи.
