Пробиотици умањују штетна дејства микропластике у стомаку

Проблеме које микропластика изазива у нашем организму су забрињавајући. Мало тога можемо да урадимо како ове ситне честице не би нашле пут до наше крви, мозга, плућа и осталих делова тела. Охрабрујуће је то што бројна истраживања сугеришу да пробиотици помажу у одбрани од компликација које пластика може да изазове у пробавном систему.

Како микропластика утиче на стомак

Микропластика су мали комади пластике који загађују околину и она није специфична врста пластике, већ било који комад пластике мања од 5 mm. Многе студије показују да пластика улази у нашу крв и органе и иако је потребно више истраживања да би се утврдила веза између пластике и стомачних поремећаја, прелиминарни налази сугеришу да гутање пластике сигурно не доприноси здрављу.

Кисели купус суперхрана: Лечи несаницу и побољшава ментално здравље

Када се цревни микроби хране микропластиком у желуцу то може да промени њихов хемијски састав, што утиче на разноликост бактерија, а самим тим се изазивају промене у метаболичким профилима црева, као и упале. У екстремнијим случајевима то може да допринесе стању званом дисбиоза, у којем је у желуцима количина лоших бактерија већа од добрих. Дисбиоза повећава вероватноћу развоја других озбиљних стања, као што су дијабетес, Кронова болест и колоректални рак, истичу научници.

Пробиотици делују на микропластику у организму, ефикасни у борбама против токсина

Нажалост, пробиотици не могу магично да извуку пластичне честице из тела. Нека истраживања сугеришу да би добри микроби могли да помогну да се умање одређена токсична дејства и упале које пластика изазива у стомаку.

Употреба пробиотика за побољшање микробиома могла би бити ефикасна у борбама против различитих токсина, укључујући и оне који се долазе из пластике, пише у студији иранских наистраживача.

Могу ли пробиотици утицати на микропластику пре уношења хране

Не само да би одређени пробиотици помажу цревима, они утичу на смањење хемијских адитива које испуштају паковања хране и пића пре него што уопште доспеју у тело, тврде научници.

Да ли треба да будемо опрезни у вези са употребом пробиотика

Резултати научних истраживања који у фокус стављају микропластику, организам и пробиотике су још увек прелиминарни. Ипак, постоје докази за теорију да уобичајени сојеви пробиотика, посебно бактерије млечне киселине попут оних које се налазе у јогурту, хлебу од киселог теста и киселим краставцима, могу помоћи у сузбијању ефеката хемикалија које микропластика уноси у наша тела путем хране.

Која је разлика између пробиотика, пребиотика и постбиотика

Пре узимања пробиотских суплемената потребно је разговарати са лекаром. Што се пробиотика из ферментисане хране (јогурт, кисели краставци, кисели купус), они се сматрају безбедним и генерално корисним за људско здравље, тако да ћемо се осећати добро ако их једемо. Наравно, и у њиховој конзумацији треба бити опрезан, јер велике количине пробиотика из хране доводе до мањих дигестивних сметњи као што су гасови и надимања, пише Гардијан.

Микропластика утичу на опадање корисних бактерија, повезана је са инфламаторним болестима црева

Недавно си француски истраживачи су додали микропластику у моделовани биом црева и приметили да је број корисних бактерија опадао, док су се два соја бактерија повезаних са упалама повећала.

Високе концентрације честица полистирена (једног од највише коришћених пластичних материјала) "изазивају значајно лучење" инфламаторних протеина званих цитокини у ин витро моделима црева, резултати су студија америчког Универзитета Тафтс.

Цитокини су повезани са инфламаторним болестима црева (ИБД), укључујући Кронову болест и улцерозни колитис. Истраживачи су опрезни и истичу да узрочно-последична веза још није најјаснија, јер су фактори као што су исхрана богата ултра-прерађеном храном, пушење и изложеност загађењу ваздуха такође повезани са ИБД.