Магазин
Деца нису због шећера хиперактивна, како се веровало
Малишани се на рођенданима радују посластицама и забавним играма. У једном тренутку, напола поједени колачићи, кексићи и лизалице нађу се на поду, а чини се да су деца стекла надљудску брзину и енергију. Да ли је за то "крив" шећер? Ипак, без обзира у шта ми верујемо, наука не подржавау тврдњу да шећер чини децу хиперактивном.
Деценијама влада мишљење да слаткиши и прерађени шећери доводи до хиперактивности код деце. Родитељи се труде да сходно томе, мање дозвољавају малишанима да једу чоколаде, бомбоне, кексиће.
Стручњаци кажу да је уравнотежена исхрана је кључна током детињства. Неуронаучници који су проучавали негативне ефекте исхране са високим садржајем шећера на функцију мозга, кажу да прекомерна конзумација шећера нема користи за млади ум. Такође, скоришњи научни докази не подржавају тврдњу да шећер чини децу хиперактивном.
Мит хиперактивности
Шећер је брз извор горива за тело. Мит о хиперактивности изазваној шећером се провлачи у неколико студија спроведених током седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Тада је фокус био на истраживању педијатра Бењамина Феинголда, који је сматрао да се елиминацијом вештачких боја, арома, салицита и одређених конзерванаса побољшава фокус и понашање. Спровео је неке мале студије, за које је тврдио да су показале да је велики број хиперактивне деце позитивно реаговао на његову исхрану.
Методе коришћене у студијама биле су погрешне, посебно у погледу адекватних контролних група и нису успеле да успоставе узрочну везу између конзумирања шећера и хиперактивног понашања, пише Сајнс Алерт.
Накнадне студије су показале да је мање од 2 процента испитаника је одговорило на ограничења, а не 75 процената како је доктор тврдио. Али идеја је и даље завладала јавном свешћу и овековечена је разним искуствима.
Сада је прича другачија
Данас су истраживања јасна - строге студије које су спровели стручњаци нису успеле да пронађе везу између шећера и хиперактивности. Бројне плацебо контролисане студије показале су да шећер не утиче значајно на понашање деце или на распон пажње.
Значајна метаанализа, објављена пре скоро 20 година, упоредила је ефекте шећера у односу на плацебо и понашање деце у више студија.
Резултати су били јасни: у великој већини студија, конзумирање шећера није доведено до повећане хиперактивности или ометајућег понашања.
Накнадна истраживања су појачала ове налазе, пружајући додатне доказе да шећер не узрокује хиперактивност код деце, чак и код оних којима је дијагностикован АДХД (поремећај пажње са хиперактивношћу).
Допамин је можда крив за све
Иако је веза између шећера и хиперактивности у најбољем случају нејасна, постоји доказана релација између неуротрансмитера допамина и повећане активности.
Мозак ослобађа допамин када наиђете на награду - као што је неочекивана слатка посластица, а налет допамина такође подстиче кретање.
Зашто мит опстаје
Сложен однос између исхране, понашања и друштвених уверења траје. Очекивање да ће шећер променити понашање детета може утицати на то како тумачите оно што видите, кажу научници. У једној студији је родитељима речено да је њихово дете или добило зашећерено пиће или плацебо напитак (са заслађивачем без шећера). Они родитељи који су очекивали да ће њихово дете бити хиперактивно након што су добили шећер приметили су овај ефекат, чак и када је дете попило напитак без шећера.
Стручњаци напомињу да окривљавање шећера за хиперактивност код деце је честа појава, јер у свету има пуно избора и сукобљених гласова.
Здрава храна, здрав мозак
Шећер сам по себи можда неће учинити да дете буде хиперактивно, али може утицати на ментално и физичко здравље детета. Уместо да демонизујемо шећер, требало би да подстичемо умереност и уравнотежену исхрану, подучавајући децу здравим навикама у исхрани и негујући позитиван однос са храном.
