Магазин
Док спавамо наш мозак може да предвиђа будућност
Неурони који се активирају у "меморијском центру" мозга док спавамо нас не враћају само на прошла искуства, већ нам такође могу помоћи да "предвидимо" будућност, као да се током спавања припремамо за будуће изазове и авантуре. Откривено је да ови неурони могу да "увежбавају" реакције на ситуације које тек треба да се догоде.
Овај необичан феномен је откривен када је тим истраживача анализирао очитавања можданих таласа код пацова током будности и спавања. Очитавања су вршена пре, током и након што су се животиње суочиле са изазовом проласка кроз лавиринт, како би се процениле преференце њихових нервних ћелија док су биле ван лавиринта (на пример, током периода одмора).
"Позабавили смо се овим изазовом повезујући активност сваког појединачног неурона са активношћу свих осталих неурона", каже анестезиолог Камран Диба са Универзитета у Мичигену, а према његовим речима, способност праћења преференци неурона чак и без стимулуса била је важан напредак.
Нови приступ је значио да, поред повезивања физичких простора у лавиринту са специфичном неуронском активношћу у реалном времену, тим је такође могао да ради уназад и мапира активност неурона на одређене тачке у лавиринту док пацови дремају. Ово је омогућено кроз процес машинског учења, упоређивањем међусобних односа неурона, уместо да сваки посматрају изоловано.
На основу неурона који се активирају током спавања, а затим поново током следећег покушаја лавиринта, пацови нису само сањали о местима која су већ посетили у лавиринту, већ су радили и на откривању потенцијалних нових рута.
Ово су значајни налази у проучавању начина на који се активност специфичних неурона односи на одређена места. То је динамичан процес и чини се да је укључен у мозгу који спава.
Када су пацови поново уведени у лавиринт након спавања, активност неурона мерена током њиховог сна је донекле предвиђала нове начине на које су истраживали своју околину. Поклапања нису била прецизна, али су била довољно блиска да наговесте везу између снова и будућих намера.
"Можемо да видимо ове друге промене које се дешавају током спавања, а када вратимо животиње у исту средину по други пут, можемо потврдити да ове промене заиста одражавају нешто што смо утврдили док су животиње спавале", каже један од неуронаучника који је учествовао у студији.
"Није нужно да током сна једина ствар коју ови неурони раде јесте да стабилизују сећање на искуство", сматрају научници, који су закључили да сан помаже да формирамо сећања, а иако су се у овој студији посматрали само пацови, вероватно је да се нешто слично дешава у људским мозговима - нека врста пробе за будуће авантуре.
Догађаји у нашем мозгу док спавамо настављају да фасцинирају, јер утичу на све, од начина на који учимо до начина на који се мозак штити, а ова најновија студија пружа мало више увида, преноси "Сајенс алерт".
