Магазин
Да ли је ваш кућни љубимац презаштићен? Може ли превише бриге бити штетно за животиње
Колица као за бебе, прилагођени планови исхране, СПА третмани, играчке врхунског квалитета, мекани кревети, луксузни производи за негу - ово су само неке од ствари које власници кућних љубимаца обезбеђују својим љубимцима, како би их усрећили. Сигурно и сами познајете некога ко има мачку или пса, животињу коју воле и брину о њој "као да им је дете". Ипак, неки стручњаци верују да толико љубави и заштите заправо могу да спутавају развој и здравље кућних љубимаца.
Иако не постоје званични подаци, процењује се да скоро свака друга породица у Србији има кућног љубимца, као и да власници укупно потроше око 200 милиона евра сваке године на исхрану и одржавање здравља својих животињских пријатеља. Многима су пас или мачка најбољи пријатељ, који им улепшава живот, нуди безусловну љубав, толико да се многи млади данас опредељују за одгајање кућног љубимца, пре него за стварање породице.
Ни љубимцима није лоше - данас постоје разноврсне услуге и производи који гарантују да ће му живот бити максимално удобан. Власници ће радо "размазити" своје животиње кад год су у могућности, а недавно се отворила и посебна луксузна авионска линија за псе.
Док власници само желе да својој "крзненој деци" пруже све најбоље, неки стручњаци сматрају да ипак "превише љубави" може да буде лоша ствар.
Неки етичари за добробит животиња и ветеринарски стручњаци се питају да ли смо, у нашим напорима да хуманизујемо своје љубимце, отишли предалеко. Што се више понашамо према кућним љубимцима као према људима, тврде они, животи наших љубимаца постају све ограниченији, они постају зависни од нас, а у исто време добијају више здравствених тегоба и проблема у понашању.
Прекомерна заштита
Проблем је што, колико год власници воле своје љубимце, лако је заборавити да пси и мачке нису људска деца. Ово доводи до ограничавања њиховог развоја и радозналости - свега што их заправо чини животињама, тако да многи љубимци нису у стању да изразе сопствену природу онолико слободно колико би могли.
Ниво ограничења са којим се суочавају је велики. С обзиром да животиње све више живе у урбаним окружењима, поводац, траспортер, кавез, високе ограде, закључана врата дома су постали део њихове свакодневнице. Иако су на овај начин сигурно безбеднији, ово им знатно умањује слободу кретања и прилике за истраживање.
У исто време, док је дозвољено уводити псе у све већи број простора, као што су ресторани, канцеларије, продавнице, хотели, ово им није донело више слободе и независности.
Погоршано здравље животиња
Здравствени ризици почињу са узгојем. Данас, једна од најпопуларнијих раса паса је француски булдог, члан брахикефалне расе паса који се добро слажу са људима, али готово увек имају отежано дисање, као и друге озбиљне здравствене проблеме.
Затварање и изолација ради избегавања опасности, такође, изазвали су повећање анксиозности и агресије животиња ако се раздвоје од власника. Ту је и други екстрем, а то је да, због терета и трошкова поседовања кућних љубимаца (ветеринар, трошкови хране, посебног смештаја и удобности током путовања), све више људи поптуно напушта своје животиње, што доводи до виших стопа еутаназије.
Иако је припитомљавање животиње одувек подразумевало успостављање равнотеже између њене и наше природе, стручњаци сматрају да је овај однос отишао у екстрем, тако да се животиње данас много више прилагођавају нама. Јавља се парадокс: Што више посматрамо псе и мачке као аутономна бића, то мање можемо оправдати нашу жељу да их поседујемо као кућне љубимце.
Последњих неколико година, скандинавске земље су почеле да забрањују узгој неких раса паса које су посебно склоне болестима. Поред тога, у Шведској је незаконито остављати кућне љубимце саме код куће на дужи временски период, а у Шведској и у Финској, чување животиња у кући је у већини случајева незаконито, преноси "Њујорк тајмс".
Али још увек није јаснода ли ове политике добробити животиња решавају бројна питања модерног држања кућних љубимаца.
Шта власници могу учинити
Ако волите да свом кућном љубимцу удовољите, да му пружите најбољи живот који можете, то је сасвим у реду - али сви власници би требало да буду свесни природних и инстинктивних потреба животиња.
На пример, ако имате пса и живите у врло урбаном окружењу, у ком нема слободу кретања, потрудите се да му одредите време које проводи у природи. То могу бити учесталије посете парковима или викенди намењени за одлазак у природу, где пас може да трчи, да истражује, да искуси другу врсту околине...
Исто важи и за мачке, а чак иако је ваша маца "интровертан тип", то не значи да њена радозналост и потреба да буде активна или лови нису присутне. Можете да јој обезбедите што више играчака и простора у дому да може да "тренира" своје природне способности.
Најважније је да власници буду свесни да, колико год на љубимца гледају као на своје "дете", то је уједно и биће које има сопствене (нељудске) потребе, које не би требало угњетавати, чак ни из најбоље намере.
