Мобилни телефони и таблети криве кичму: све више деце са деформитетима кичме

На узорку од 3.000 деце узраста од 5 до 16 година, чак 60 посто деце има неки проблем са кичмом показало је истраживање из 2017. године. Иако не постоји државна стратегија и подаци о учесталости проблема, сваки родитељ се макар једном у свом родитељском стажу сусрео са овим проблемима лично или кроз причу са другима.

Некадашње одрастање деце и дани проведени напољу у истраживању, пењању, скакању и јурењу, сада делују као приче из давних времена. Било би добро усмерити децу на давно заборављене активности, а које би им омогућиле бољи и здравији развој, уместо спортова у тренуцима када дете физички није спремно за њих.

Све чешће се међу пацијентима који долазе на физикалну терапију, могу видети већ и тинејџери са болом у врату, леђима, трњењем руку (као последица проблема са вратом), као и са боловима у крстима или дуж ногу, каже нам физиотерапет Јована Стевановић. 

Како и да ли употреба телефона доводи до овога?

"Уколико дете није имало физичку активност, има ослабљења мишиће, нема тонуса и снаге, а дете седи и даље користи телефон, гравитација чини своје. Кичмени стуб се прво савија, рамена су додатно погурена јер телефон држе рукама испред себе и да им не би "пала" глава у том седећем ставу, укључују се мишићи врата који ће очи нивелисати према екрану у који се гледа. А то је истурање главе унапред, па тада ти мишићи врата носе терет много већи него за шта су предвиђени. Од овог положаја се јавља бол мишића и онда затичемо дете коме глава виси на доле јер више нема снаге да је држи усправно. Деца се навикавају на тај "принудни" положај и почињу да га заузимају и у стојећем ставу, тако и ходају, тако седе и у школским клупама, погрбљени са главом истуреном напред, ослоњени лактовима на клупе, а неретко и држећи главу на длановима."

Шта је први узрок проблема са кичмом код деце?

"Данашња деца имају много мање физичке активности него што им је неопходно. Једини посао за дете би требало да буде увежбавање усвојених моторних вештина и њихово усавршавање. Разлози или изговори су бројни, и воде нас до модерног доба. За правилан моторни развој детета није битно само бити на свежем ваздуху, већ бити и физички активан и усвајати здраве навике. Парк испред зграде је сјајно и брзо решење, али недовољно. Дете треба да шета, да трчи, да се пење и да скаче, користи и руке и ноге у игри, да чучне, скочи, падне и само устане."

Делује да деца данас тренирају много спортова, па ипак имају криву кучму. У чему је проблем?

"Тренинзи махом нису вођени како треба. Додатано, деца се на тренингу не загревају како треба, нити истежу на крају. Недовољно се томе посвећује пажња. Сви раде трбушњаке, леђни део је потпуно запостављен. Уписује се прерано, са 5 година на спортове. Уместо да се дете води да се пење на неко дрво, да шетају 45 минута, да се тркају. Ако уписујeте мало дете негде, упишите га на пливање, а не одмах фудбал и џудо".

Већина родитеља криви тешке школске ранчеве, које деца морају да носе у школу. Када уз то додамо и додатну опрему, то је све претешко за једно дете. Да ли је и ово узрок кривљења кичме?  

"Ако су мишићи слаби, а терет сав на њиховом нејаком кичменом стубу, у нејаким рукама и све то на нејаким ногама, долазимо до одговора како временом настаје кривљење кичменог стуба. Лоша основа у најранијем детињству, недостатак физичке активности, последично слаби мишићи, нови терет који се једва носи и неизоставно седење сатима у школској клупи, су узрок кривљења кичме. Такође ношење терета једном страном тела (ранац преко једног рамена, ствари у једној руци) доводи до кривљења кичме, па и ротације кичменог стуба."

Да ли се већина деце се "искриви" наглим растом у пубертету?

"Расту кости, али и мишићи који су слаби расту и издужују се. А знамо да је мишић најслабији кад је најиздуженији, па нема снагу да држи кичемни стуб, већ је све на лигаментима. Дете порасте, мишићи се издуже и немају снаге да држе леђа право. Мислим да 95 посто деце не може један час да седи право, без наслањања на клупу, седе погурени, укриво. Они расту, а мишићи остају слаби. И кад стане раст, кад се успори око 15 године, ето проблема. Чак и дете које је правилно прошло све фазе развоја, у пубертету услед брзог раста може да се искриви."

Физиотерапеут сматра да је све повезано и да би требало да се крене од правилног седења за столом током оброка, док се раде домаћи задаци.

"Редовна физичка активност, ограничена употреба пасивног начина забаве, су ствари које можемо да учинимо за нашу децу. Такође, када дете користи телефон/таблет, нека седи правих леђа, главе подигнуте, најбоље за столом, а не заваљено у тросед или кревет. Монитор рачунара треба да стоји право испред тела, а горња ивица монитора у висини чела."

Када се родитељи јаве за помоћ?

"Обично се родитељи обрате за помоћ, кад је деформитет већ наступио. А годинама се на превенцији није радило. Није проблем само што је дете погрбљено, већ што то вуче и своје последице које ће се појавити тек кроз даљи живот у виду болова у врату, леђима, рукама или ногама. Превенција је покрет. Покрет је живот. Од првог дана и сваког дана!",  каже за РТ Балкан струковни физиотерапеут Јована Стевановић.