Магазин
Мозак тинејџера стари брже након пандемије
Стрес везан за пандемију, утицао је на развој читаве генерације тинејџера. Брже старење мозга код ове групе деце, показује да су они доживели озбиљан стрес
"Карантин је завршен, али то не значи да смо ми у реду. Постоји озбиљна повезаност менталног здравља и деце током пандемије", рекао је Јан Готлиб, професор психологије на Станфорд Универзитету, а чији тим је спровео истраживања о утицају пандемије на развој тинејџерског мозга, преноси "Вашингтон пост".
Ова је прва упоредна студија, која је проучавала и упоређивала скениране снимке мозга код тинејџера пре и након пандемије. Пре пандемије, старење мозга код деце, проучавано је само у случајевима хроничног стреса, трауме, запостављања или злостављања.
"Ништа нисмо знали о ефектима пандемије на мозак деце. Очекивали смо уобичајене реакције као код стреса, али нисмо знали колико ће бити јаке", рекао је Готлиб. Иако су истраживачи знали да су тинејџери склонији депресији, анксиозности и страховима, резултати су показали да ће бити још осетљивији на депресију, анксиозност, зависност и остале менталне болести, као и да ће имати повећан ризик од развоја малигних болести.
Упоређивањем снимака са магнетне резонанце код 128 деце, једне половине пре, а друге половине након пандемије, дошло се до закључка да је дошло до промена у два дела мозга, хипокампуса и амигдале, области у мозгу које контролишу приступ неким сећањима и помажу регулацију страха, стреса и других емоција. Такође су пронашли стањено ткиво у кортексу мозга, делу који је задужен за когнитивне функције. Иако су ове промене на кортексу мозга нормалне у развоју адолесцената, чини се да је пандемија убрзала овај процес, сматрају истраживачи.
Шта ово значи за друштво? Тинејџери и млади људи имаће дугорочне последице на ментално здравље, па ће у складу са тим бити потребна и већа подршка читавој групи људи у будућности.
До ових сазнања научници су дошли док су радили потпуно друго истраживање. Наиме, они су испитивали какав је утицај депресије међу половима, када је почела корона. Испитивали су и снимали мозак код 220 деце, узраста од 9 до 13 година. За сада се не зна да ли ће ове промене остати, или се мењати на даље, али је план да се прате снимци развоја мозга ове групе деце и наредне две године.
"Пратите своје тинејџере и потрудите се да добију сву помоћ која им је потребна, уколико показују симптоме депресије или анксиозности", препорука је професора Јана Готлиба.
И док су многи забринути, неки научници сматрају да не би требало пребрзо да се закључује, и да би следеће истраживање требало да се базира на одговорима на питање - како се мозак прилагодио новим променама.
