Ода Мароку и неслучајностима: Краљ зачео револуцију, фудбал и Мундијал добили сензацију

Када је Аргентинац Факундо Тељо на стадиону "Ел Тумама" означио крај четвртфиналне утакмице, преко 36.000.000 Мароканаца доживело је нешто што им је пре само месец дана звучало као надреални сан. Постали су прва афричка репрезентација у 92 године дугој историји светских првенстава која је заслужила место у полуфиналу Мундијала.

Али како је ова репрезентација која је до ове године само једном у историји прошла групну фазу, успела да стигне међу четири најбоље селекције света? Једна одлука краља Марока Мохамеда Шестог пре равно 15 година посејала је клице најсјајнијег успеха читавог афричког континента.

Африка слави Мароко, којем нико не може забранити да сања

И док је Југославија у Шведској 1958. године играла своје четврто Светско првенство и бележила већ трећи наступ у четвртфиналима, Мароко је тек добио своју независност од Француске.

Новонастала млада држава постала је краљевина, а фудбал је у овој земљи релативно брзо достигао велики успех - постали су прваци Африке 1976. године. Но, тај трофеј остао је једини за марокански фудбал на највећим такмичењима, а учесници Мундијала били су тек спорадично - први пут 1970. године, прву победу су уписали 1986, а од тада су још само три пута стизали на завршни турнир.

Али скоро пола века касније, Мароко сања снове за какве нису знали да су дозвољени. Када сте на две победе од титуле првака света, нико тако нешто не може да вам одузме. Нарочито не Мароку, још увек непораженом тиму у Катару и екипи која је примила само један погодак - аутогол на мечу против Канаде.

Међутим, прича о највећем афричком успеху на Мундијалима почиње 2007. године, када је краљ Мохамед Шести донео одлуку о изградњи фудбалске академије у Салеу, која је уједно и названа по њему. Ова академија је разлог због ког подвиг Марока није случајност.

Не догађа се често да један монарх започиње револуцију. Обично је он тај којег би други да свргну и отерају.

Али краљ Марока је донео одлуку о "фудбалској револуцији" - одлуку о започињању пројекта вредног 14.000.000 евра. Мало је рећи да се такво улагање исплатило. Схвативши да у тој земљи не одраста довољан број талентованих фудбалера и да не постоји одговарајућа инфраструктура, Мохамед Шести је решио да све то промени.

Играчи су однеговани у савршеном окружењи, а услови за њихов раст и напредак подигнути на највиши ниво. Фудбалска академија "Мохамед Шести" поседује осам терена прављених по ФИФА стандардима. Ту је и један климатизовани терен у затвореном, због великих врућина у Мароку.

У комплексу се налазе четири хотела са пет звездица, као и медицински центар који има и свог зубара. Ту је и школа која нуди програм на три различита нивоа, а наставни програм на академији је подржан од стране министарства образовања Марока. Млади таленти не морају ни о чему да брину, већ да се фокусирају на свој напредак.

Као циљеви пројекта означени су:

• проналажење младих талената широм државе,
• усредсређивање на непривилеговане крајеве главног града Рабата,
• имплементирање спортско-наставног програма,
• припремање тинејџера за професионални фудбал и
• развијање основе за састав репрезентације

Да су у овој последњој тачки потпуно погодили, у Катару је цео свет могао да види. Међу 26 играча који су данас део репрезентације, Јусеф Ен Несири, Најеф Агерд и Азедин Унахи поникли су у овој академији. Када је она отворена 2010, њих тројица имали су између седам и 14 година - таман да искусе нешто што ниједна генерација младих Мароканаца никад пре није.

Кроз академију је прошао и Хамза Мендил, бивши играч Шалкеа и репрезентативац Марока на 20 утакмица, док је Ен Несири прошле суботе постигао историјски погодак против Португалије, за пласман у полуфинале. Наравно, катарска освајања Валида Реграгуија и његових играча нису плод искључиво ове академије. Али она је донела комплетни заокрет у размишљању и поступању у мароканском фудбалу широм земље.

Данас, краљевска академија има блиску сарадњу са Лионом, француским гигантом, у ком су свесни да би из ње и у наредним годинама могли да изађу одлични, школовани фудбалери. Сензација Мароканаца у Катару послужиће као извор инспирације за друге сличне селекције које, као некад Мароко, нису биле благословене великим бројем играча на највишем нивоу.

Фудбалска револуција у Мароку није почела јуче, али би већ сутра могла да покрене нову, диљем Африке.