ЕУ жели да уведе еколошки порез и на производе из увоза

Европски законодавци договорили су се да уведу тзв. прекогранични порез на емисију угљен-диоксида, како би подигли светске стандарде заштите животне средине широм света и заштитили домаћу привреду, иако постоје сумње да би он могао да прекрши правила Светске трговинске организације (СТО) и изазове трговинске спорове, преноси "Фајненшел тајмс".

Споразум између представника Европског парламента и држава чланица постигнут је након десеточасовних преговора, а предвиђа да ће европски увозници морати да купују дозволе за емисије угљен-диоксида по истој цени као и домаћи произвођачи, у складу са прописима ЕУ о заштити животне средине.

Европосланик из редова социјалиста Мохамед Шахим, који је током преговора предводио тим Европског парламента, назвао је споразум "победом за све стране".

Нови систем регулације емисија угљен-диоксида биће "кључни стуб европске климатске политике", рекао је он.

"То је један од малобројних механизама којима можемо да подстакнемо наше партнере да смање емисије угљен-диоксида у индустријској производњи", додао је Шахим, преноси "Фајенншел тајмс".

Кршење правила СТО

Недоумице још увек постоје и о њима би требало да се преговара наредних дана. Поједини аналитичари сматрају да би оваква мера могла да изазове проблеме, пошто крши одређена правила СТО.

Циљ мере је спречавање европских предузећа да избегну европске прописе о заштити животне средине тако што би преселили производњу у државе које имају мање стриктна правила.

"Таква пракса може да премести емисије изван Европе и озбиљно поткопа европске и светске климатске напоре", речено је у Европској комисији у јулу 2021. године, када је ова мера први пут предложена. Том приликом је наглашено и да друге државе, попут Јапана и Канаде, планирају да уведу сличне прописе.

Многе европске владе забринуте су да би високе цене енергената могле да затворе велики број предузећа и доведу до деиндустријализације широм континента. Доношење такозваног Закона о смањењу инфлације у САД, који предвиђа издашне субвенције за предузећа која развијају зелене технологије, такође је изазвало забринутост широм Старог континента.

Баук деиндустријализације

Најмање до 2023, прекогранични порез на емисију угљен-диоксида односиће се само на гвожђе, челик, цемент, алуминијум, ђубриво, водоник и електричну енергију, као и на неке производе попут шрафова. Аутомобили ће бити додати наредног октобра, након што буде истекао пробни период.

Европске компаније које послују у тим секторима тренутно имају дозволу да бесплатно емитују одређену количину угљен-диоксида у атмосферу, а уколико пребаце дозвољене вредности морају да плаћају пенале. Почев од октобра наредне године, ове дозволе постепено ће бити укидане.

Ипак, поједини аналитичари сматрају да би постојање ових дозвола за европске компаније у комбинацији са прекограничним порезом на емисију угљен-диоксида могло да представља кршење правила СТО.

"Уколико домаће компаније не плаћају за своје емисије угљен-диоксида, не можете то да тражите од страних предузећа", рекла је Женевив Понс, сарадница париског "Жак Делор" института , преноси "Фајненшел тајмс".

Представници индустрије успротивили су се укидању дозвола за бесплатну емисију угљен-диоксида, тврдећи да оне ослобађају новац који се може уложити у чистије технологије.  

"Европска индустрија суочава се са вишеструким изазовима на свом путу ка напуштању угљен-диоксида", рекао је генерални директор паневропске лобистичке групе "Бизнис Јуроп" Маркус Бејрер. "Драматично високе цене енергената, заједно са јазом између климатских циљева ЕУ и других актера, поткопавају конкурентност европске индустрије толико драстично да већ сад долази до деиндустријализације."

Представници великих предузећа предложили су увођење попуста за извознике, тврдећи да би без њих европска индустрија постала потпуно неконкурентна.

Ипак, некадашњи европски комесар за трговину Паскал Лами упозорио је да би овакви попусти за европска предузећа могли да доведу до сукоба са СТО, чија правила забрањују финансијску подршку извозницима.