Расте ризик од рецесије у Немачкој, индустрију очекују високи рачуни за енергију

Након што се добро држала у прва три квартала 2022. године упркос тешким условима, немачка економија је забележила пад у последњем кварталу, што је знак да највећа европска привреда можда улази у рецесију, пише "Блумберг".

У поређењу са трећим кварталом, бруто домаћи производ (БДП) пао је за 0,2 одсто, показују подаци Савезног завода за статистику (Дестатис), а нижа је била и потрошња потрошача.

"Смањење БДП-а у четвртом кварталу значи да је рецесија, која се обично дефинише као два узастопна квартала контракције, поново постала вероватнија, а стручњаци предвиђају да ће се привреда смањити и у првом кварталу 2023. године", наводи се у тексту.

Немачко министарство привреде саопштило је да ће се ситуација побољшати од пролећа, а министар економије Роберт Хабек упозорио је на могућу рецесију и истакао да криза изазвана руско-украјинским сукобом још није завршена. 

Изгледи су и даље неизвесни. Инфлација би могла да се покаже као тврдоглава услед растућих захтева за вишим платама. Поштари су ступили у штрајк тражећи повећање плата за 15 одсто, док радници у јавном сектору такође траже двоцифрено повећање плата, пише амерички сајт. 

Ипак, неколико показатеља указује на пораст поверења у Немачку наког благе зиме и добро снабдевеног складишта природног гаса који је елиминисао ризик од несташице током грејне сезоне. Велепродајне цене робе пале су са рекордно високих нивоа, што подстиче наду да ће инфлација успорити раније него што се мислило, наводи "Блумберг".

Високи рачуни за енергију

У 2023. години очекује се да ће немачка индустрија платити око 40 одсто више за енергију, него 2021. године услед истека уговора и одложеног ефекта велепродајних цена, преноси "Ројтерс".

"Велики шок у погледу цена енергије још увек предстоји европским фирмама", навели су из осигуравајуће куће "Euler Hermes".

Компаније нису плаћале високе рачуне за комуналне услуге због интервенције владе која је ублажила почетни удар услед скока цена. 

Повећања цена погодиће предузећа широм Европе за један, до једа и по одсто и утицање на смањење инвестиција, навели су из осигуравајуће куће и додали да су немачке компаније финансијски снажне, као и да би требало да им помогне и ограничење цене гаса које је држава наметнула. 

Међутим, у анализи се напомиње да је страх од евентуалне деиндустријализације и губитка конкурентности у односу на САД био претеран јер на производњу више утицаја имају трошкови рада и девизни курс, него цене енергије.

Истовремено, кад су немачки извозници изгубили тржишни удео у областима као што су електрична опрема, метали и транспорт, добитници су углавном били Азија, Блиски исток и Африка, а не Американци. 

Берлин је издвојио укупно 12 милијарди евра за помоћ домаћинствима и малим предузећима због високих цена гаса, од чега су до сада исплаћене 4,3 милијарде евра, саопштило је министарство економије, али је напоменуло да се за државну помоћ још увек нису пријавиле све фирме које испуњавају услове.

За то имају рок до краја фебруара.