Због "шпијунског" балона односи Америке и Кине пред пуцањем

Кинески балон који тренутно надлеће територију САД, за који Пекинг тврди да је метеоролошки, а Вашингтон шпијунски, изазвао је дипломатски скандал и довео до отказивања дуго очекиване посете америчког државног секретара Ентонија Блинкена кинеској престоници.

Представници америчке војске објавили су да "балон сада лети на висини од око 18.300 метара изнад централног дела САД-а и показује способност маневрисања", што је у директној контрадикцији са кинеском тврдњом да реч о цивилном и највероватније метеоролошком балону над којим је изгубљена контрола и који је се на територији Северне Америке нашао "вишом силом".

Председник САД Џозеф Бајден изјавио је да ће се његова администрација "постарати" за балон који лебди изнад истока САД.

"Постараћемо се за њега", биле су Бајденове речи када су га новинари упитали да ли ће балон бити оборен, јавио је Си-Ен-Ен.

Председник САД је разматрао опције са војним старешинама од када је први пут обавештен о балону у уторак. Тада су његови саветници упозорили да не би требало оборити балон изнад копна, зато што би олупина могла да падне на људе или стамбене објекте.

"Знамо да је ово кинески балон и да њиме може да се маневрише", изјавио је генерал америчког ваздухопловства Патрик Рајдер на конференцији за новинаре у Пентагону, преноси Ројтерс.

"Кина је одговорна држава која се увек стриктно придржава међународног права. Ми одбацујемо сваку неосновану оптужбу", рекао је директор канцеларије спољнополитичког комитета Кинеске комунистичке партије Ванг Ји.

Како наводи "Њујорк тајмс", иако у објављеном сажетку њиховог разговора није било речи о балону или отказивању Блинкеновог пута у Кину, јасно је да у Пекингу сматрају да је Бајденова администрација том инциденту дала превелики значај.

Вест да Кина користи џиновске балоне за осматрање непријатељских положаја у 2023. години с разлогом је дочекана са доста скепсе.

"Како би шпијунирали Американце балоном, морали бисте да спојите тактике из 1940-их са најсавременијом технологијом за контролу његовог кретања преко океана. Они који измишљају ове лажи само показују колико не знају", објавио је кинески медиј "Чајна дејли".   

Блинкен, ипак, није желео да ризикује, па је отказао своју посету Пекингу. Разлог -  "не жели да разговор о балону буде глава ставка током његове дипломатске мисије", пренели су западни медији.

Како је један наизглед баналан инцидент успео да изазове дипломатски скандал и направи толику штету?

Да ли је могуће отопљавање односа две суперсиле?

Односи САД и Кине, две водеће светске економије, већ неколико година су све напетији.

Пекинг често оптужује Вашингтон да води агресивну антикинеску политику кроз пружање све отвореније подршке самоуправи Тајвана, наоружавање кинеских суседа попут Јапана и Јужне Кореје, али и кроз економске мере, попут увођења тарифа на кинески извоз и санкција на поједина кинеска предузећа.

Кина је, са друге стране, у више наврата критиковала амерички ангажман у Украјини, као и ширење НАТО-а у Источној Европи, а показала је и значајно разумевање за интересе Русије.

Састанак кинеског председника Си Ђинпинга и његовог америчког колеге Џозефа Бајдена на Балију током самита Г20 прошлог новембра многи су протумачили као почетак отопљавања односа између две светске силе. Бајден је том приликом рекао да САД и Кина "морају да прођу начине за сарадњу на решавању глобалних проблема", док је кинески председник Си нагласио да је "неопходно подићи ниво сарадње".

Последњих месеци, Кина је повукла неколико потеза који се могу протумачити као гестови добре воље, са циљем релаксације односа са САД. Тако је почетком године некадашњи портпарол Министарства спољних послова Жао Лиђијан, познат по својим оштрим изјавама, премештен на мање упадљиво место заменика директора одељења за границе и океане, док је на место министра спољних послова (друго по значају у дипломатској хијерархији) постављен доскорашњи амбасадор у Вашингтону Ћин Ганг.

"Моја служба у Сједињеним Америчким Државама дала ми је снагу као дипломати. У будућности, развој кинеско-америчких веза ће остати важан део моје мисије на новој функцији", написао је oн у опроштајном тексту за "Вашингтон пост" почетком јануара.

Најављена посета државног секретара Блинкена Пекингу представљала је шансу за наставак позитивног курса у америчко-кинеским односима. Али, америчке оптужбе бацају сенку на кинеске покушаје.

Америчке власти први пут су утврдиле да је балон ушао у њихов ваздушни простор још 28. јануара, највероватније изнад Аљаске, пре него што је нестао и поново се појавио неколико дана касније изнад северног Ајдаха.

Овакве тврдње поткрепљује и информације које је објавило канадско Министарство одбране, потврђујући да се балон кретао кроз ваздушни простор те државе из правца северозапада.

Амерички званичници, ипак, у први мах нису објавили да је балон ушао у амерички ваздушни простор, а то су учили тек када је су фотографије летелице објављене у локалном медију "Билингс Газет" у Монтани. У Бајденовој администрацији убрзо су покушали да се "оперу", тврдећи да је сличних инцидената било и раније, али то није било довољно да спречи лавину негативних коментара и напада, пре свега из редова републиканаца.

"Срушите тај балон", написао је на својој друштвеној мрежи "Трут соушл" (Truth Social) некадашњи председник Доналд Трамп, познат по својим тврдим антикинеским ставовима.

Чланица Представничког дома Марџори Тејлор Грин, одлуку да се балон не сруши протумачила је као слабост Бајденове администрације.

Ко је Рус, а ко Кинез, питање је сад

Негативних последица свесни су и у Бајденовој администрацији, пошто је , како преноси "Блумберг" страх од лошег публицитета утицао на одлуку да се одложи Блинкенова посета Пенкингу.

То се у великој мери поклапа са (привидном) поделом на "прокинеске" демократе и "проруске" републиканце. Ова у великој мери вештачка подела ушла је у амерички политички мејнстрим за време председничког мандата Доналда Трампа, кога су демократе оптуживале да је "руски човек" и да је на изборима победио захваљујући "малигном русом утицају". Републиканци су им убрзо узвратили оптужбама да су исувише мекани према Кини, са којом је председник Трамп ушао у отворени трговински рат.

Слична подела била је присутна и у односима са Ираном, са којим су САД потписале нуклеарни споразум за време председничког мандата Барака Обаме. Трамп је, као и добар део републиканца, тај споразум видео као симбол америчке слабости и напустио га чим му се за то указала прилика, што је додатно заоштрило односе са Техераном.

Убиство иранског генерала Касема Солејманија у јануару 2020. године, а затим и нуклеарног физичара Мохсена Фахризадеха у новембру месецу исте године, додатно су ескалирали сукоб са Исламском републиком.

Наравно, јасно је да је реч о лажној подели, пошто су руководства обе партије више пута показала да немају много разумевања ни за руске, ни за кинеске интересе, те да обе државе третирају у најмању руку као "стратешке изазове" (како америчка Стратегија националне безбедност дефинише Кину), а у појединим ситуацијама и као "непосредне претње" (како исти документ дефинише Русију).

Стиче се утисак да је, још једном, америчка спољна политика постала жртва међупартијског превирања у Сједињеним Америчким Државама.

Утркујући се у својим антикинеским ставовима, републиканци и демократе поткопавају сваку могућност релаксације односа не само са Кином, већ и многим источним земљама.