Магазин
Анатомија сломљеног срца: због чега се јавља и како га "залечити"
Сломљено срце је искуство кроз које скоро свако прође у неком тренутку свог живота. Било да је у питању крај дуге везе, неузвраћена љубав или губитак вољене особе, душевна бол која долази са сломљеним срцем може довести до тога да се јаве емоционална и физичка исцрпљеност. Али, због чега сломљено срце толико боли и да ли постоји неко научно објашњење?
Са самом почетку важно је разумети шта је заправо сломљено срце: то је емоционални бол коју прати губитак блиске особе или дубоке емоционалне везе, који се може манифестовати физички, при чему неки људи доживљавају бол у грудима или стезање, отежано дисање или чак физичку исцрпљеност.
За сломљено срце нема природног "лека"
Један од разлога зашто сломљено срце може бити тако болно јесте тај што наши мозак и тело доживљавају емоционалну и физичку бол на сличан начин, при чему сломљено срце може активирати исте делове мозга који су повезани са физичким болом. Ипак, и поред активације истих делова мозга, један фактор чини разлику: хормони који се луче.
Истраживања су показала да се приликом доживљавања емоционалног и физичког бола у нашем телу одиграва лучење хемикалија као што су кортизол и адреналин, који својим лучењем подстичу физичку бол чиме додатно појачавају емоционални стрес који проживљавамо.
Са друге стране, лучење ендорфина, природног "лека" које наше тело ослобађа како би ублажио физичку бол приликом сломљеног срца изостаје, чинећи га физички и емоционално исцрпљујућим.
Губитак повезаности и самопоуздања појачавају емоционалну бол
Још један разлог зашто сломљено срце може бити изузетно болно искуство јесте снажна повезаност коју имамо са блиском особом коју смо изгубили: када успоставимо романтичну везу, наш мозак ослобађа хормоне попут допамина, окситоцина и серотонина који стварају осећај задовољства и среће, буде успаване "лептириће у стомаку" и помажу да успоставимо дубоку емоционалну везу са партнером, што додатно отежава суочавање када се веза заврши из било ког разлога. Поред тога, и наше самопоуздање и осећај идентитета могу бити уско повезани са емотивним односом, при чему губитак везе проузрокује осећање изгубљености.
Утицај средине и друштвених мрежа
Коначно, и друштвена очекивања која постоје око концепта романтичне везе такође могу допринети болу који доживимо као последицу сломљеног срца. У друштву у коме живимо, од малих ногу нас уче да је проналажење партнера и успостављање дугорочног емотивног односа пресудни фактор за срећан и успешан живот, а чак ни успеси на пословном плану и чињеница да сте задовољни животом који живите, не гарантују да окружење неће вршити неку врсту притиска: "То са послом ти је супер, али, без породице то и даље није то". А попут шлага на торти, ту су и друштвене мреже на којима су сви срећни и заљубљени, и које додатно "хране" емоционалну бол коју доживимо због сломљеног срца будећи у нама осећај да нисмо испунили очекивања.
Треба времена да се сломљено срце "залечи"
У народу постоји стара добра пословица - "Време лечи све", а иако се у првом тренутку може чинити као да бол никада неће проћи, потребно је сагледати ситуацију из мало другачијег угла: које вредне лекције можемо научити из оваквог искуства, на који начин можемо искористити проживљено за лични раст?
На срећу, постоји велики број "стратегија" које могу помоћи у ублажавању последица сломљеног срца. Можда и најзаступљенији вид јесте тражење подршке: од пријатеља, породице или стручњака за ментално здравље. Разговор са неким у кога имамо поверења пружа нам осећај сигурности, доживљај да смо прихваћени и вољени и могућност да своје емоције проживимо на адекватан начин, сагледавајући ствари и из друге перспективе. Такође, и брига о себи, физичка активност и угађање, доприносе бољем осећају и измештању фокуса са бола који смо доживели, на нас саме, на оно што нас испуњава и чини да се осећамо боље и испуњеније, а овакво "попуњавање" празнине која се у нама створила услед губитка показало се као веома делотворно.
