Представљамо главну звезду војног приказа у Батајници: Ударна беспилотна летелица ЦХ-95

Према речима српског председника Александра Вучића на батајничком аеродрому ће бити приказано све што у овом моменту поседује српска војска. Грађани ће моћи да виде више од 1.500 јединица савременог наоружања и борбене технике, која се користи, или тек треба да ускоро уђе у оперативну употребу Војске Србије.

У кругу аеродрома ће бити приказано готово сто тенкова, 18 хаубица "нора", десетине артиљеријских оруђа, борбена возила "милош" и "лазар", ракетни системи ПВО средњег/великог и кратког домета ФК-3, "панцир" и ПАСАРС. Ратно ваздухопловство ће, како на небу тако и на земљи, приказати авионе МиГ-29, "орлове", "супер галебове", хеликоптере Х145М, Ми-17 и Ми-35М.

Ипак, можда и највећу пажњу стручне јавности привлачи представљање најновије аквизиције Војске Србије која је стигла из НР Кине - борбено-извиђачка беспилотна летелица ЦХ-95. Ради се о савременом ваздухопловном средству које до сада није приказивано, тако да ће у Батајници имати своју премијеру.

Издржљиви ловац који стрпљиво вреба

ЦХ-95 спада у класу беспилотних апарата који лете на средњим висинама и имају способност продуженог лета. Према техничким подацима које је саопштио произвођач, ова летелица је у стању да у ваздуху проведе скоро цео дан. За то време, она може да превали 4.000км што је збиља више него довољно за територију Републике Србије. Ове способности јој омогућава економичан турбоелисни мотор са 100 коњских снага, који се налази у задњем делу летелице.

Са овим летним карактеристикама ЦХ-95 поседује могућности да у дужем временском интервалу реализује мисије патролирања и детаљног извиђања непријатељских позиција, оствари потпунији увид у организацију његовог распореда на предњем крају фронта, али и његовој дубини, као и да широком палетом високопрецизног наоружања изведе фаталне ударе по различитим земаљским циљевима непријатеља, наносећи му велике губитке.

За даљинско управљање беспилотним летелицама ЦХ-95 користи се земаљска командна станица. Висококвалификовани оператер који се налази у командној станици може да управља беспилотном летелицом на даљини до 200км. На тој даљини је могуће слање података са оптоелектронске станице беспилотне летелице, а за њихово што квалитетније опсервирање у реалном времену могуће је умрежити још једну командну станицу, посебно када се истовремено управља са више летелица.

На картама које се налазе у прилогу су приказане су максималне зоне покривања ЦХ-95 са једном командно-управљачком станицом. Пошто летелица може да полети само са уређених површина које имају полетно-слетну стазу, за места базирања означени су аеродром Пуковник - пилот Миленко Павловић (Батајница, Београд) и аеродром Морава, који се налази у атару места Лађевци, код Краљева.

Претпоставка је да у чисто извиђачком моду без спољног терета летелица може да облети неколико кругова крећући се по кружници која представља зону максималног домета даљинског управљања. За сада није познато да ли се ова зона може раширити постављањем мреже командних пунктова широм Србије које врше преузимање контроле над беспилотном летелицом, али се може сматрати да је у техничком смислу то изводљиво решење.

У својим борбено-извиђачким мисијама ЦХ-95 користи савремену дневно-ноћну оптоелектронску станицу са термовизијским каналом, а остављена је и опција за интеграцију вишенаменског радара. Ту се налази и ласерски даљиномер који има функцију обележавања циља, што је веома важно код гађања високопрецизном муницијом која се наводи помоћу ласерског снопа.

Широк асортиман убојног високопрецизног наоружања

Према доступним техничким материјалима корисна носивост борбено-извиђачке беспилотне летелице ЦХ-95 је у распону од 170-260кг. Сматра се да је њен долет мањи када се налази у наоружаној/ударној конфигурацији за извођење напада по земаљским циљевима. Захваљујући томе што ове летелице могу да остваре плафон лета и до 5.000 метара, оне се налазе ван досега лаких преносивих ПВО система који се лансирају са рамена.

ЦХ-95 у зависности од верзије летелице има две до шест подвесних тачака за ношење убојних средстава. За њу је развијено неколико типова вођених бомби и ракета, различитог типа и габарита.

Од наоружања се издваја вођена ракета "плава стрела" (БА-7) домета седам километара која се на циљ наводи помоћу ласерског снопа (полуактивна глава за навођење). Тешка је око 46кг, а претпоставља се да је опремљена тандем-кумулативном бојевом главом за борбу против тенкова заштићених динамичким оклопом. Њоме се могу гађати фиксни и покретни циљеви, а модификације омогућавају шири опсег примене као што је уништење утврђених објеката у систему непријатељске одбране.

Поред ове ракете ЦХ-95 је у стању да носи ракетно зрно опремљено ласерском полуактивном главом за навођење домета до осам километара. Ракета је тешка око 17кг, а калибар бојеве главе је 90мм. Основна намена је борба против непријатељске живе силе и оклопљених борбених средстава, али се може употребити и против споролетећих ваздушних циљева. Опремљена је парчадно-разорном и кумулативном бојевом главом, а приликом напада на оклопне циљеве има могућност да гађа њихову горњу пројекцију, где је оклопна заштита најрањивија.

Ту се налази и високопрецизна бомба ФТ-7 (сличан принцип користи амерички ЈДАМ). Ради се о бомби масе 130кг која се на циљ наводи инерцијално/сателитски. У зависности од висине одакле се одбацује бомба зависи и њен ефективни домет. Приликом употребе ове бомбе расклапају се крилне површине које јој омогућавају продужен лет, и удар по циљевима који се налазе ван зоне ПВО (самоходни ракетни системи кратког и средњег домета).

Ипак треба истаћи да је домет ове бомбе значајно мањи када су употребљава са беспилотних летелица које се крећу брзином од 180-200км/ч на висинама 4.500-5.000 метара, него код надзвучних борбених авиона који могу да се попну на висину већу од 15.000 метара. ФТ-7 поседује парчадно-разорну бојеву главу масе 78кг.

ЦХ-95 може да носи и ваздухопловне бомбе малог габарита ФТ-9, које осим инерцијалног и сателитског навођења на циљ, могу да се наводе и помоћу ласера. Ова бомба је тешка 42кг, а маса бојеве главе је 18кг. За њу су развијене варијанте са парчадно-разорном и кумулативном бојевом главом која је ефикасна против оклопних борбених возила. Одликује је висока прецизност. Ова бомба нема расклопиве крилне површине као претходна, али захваљујући својој аеродинамичкој шеми, ипак, може да "одједри" до циља удаљеног до пет километара, а у случају употребе борбеног авиона који се креће на великој висини и до 20км.

Војска Србије је први страни корисник беспилотне летелице ЦХ-95

Рад на беспилотној летелици ЦХ-95 је започео у првој декади 21. века од када је развојем технологије прошао кроз неколико побољшања техничко-тактичких карактеристика изворне верзије. Овај тип беспилотне летелице је развијан за потребе кинеског ратног ваздухопловства за операције извиђања док му је каснијим развојем малогабаритне муниције класе ваздух-земља, намена проширена и на ударне задатке.

За сада, ове летелице ће у својој оперативној употреби, осим кинеске, имати још једино српска војска. Процене су да је иницијална потреба Војске Србије за овим летелицама 9-12 јединица или три независна одељења са по три летелице које могу бити распоређене групно, или на више аеродрома широм Србије.

Набавка ових летелица има функцију мултипликатора ватрене моћи српских ваздухопловних снага, али што је још важније, ствара способности Војске Србије да без директног излагања ризика по српске пилоте оствари значајне ефекте на бојном пољу. Даљом сарадњом између НР Кине и Србије када је у питању беспилотна авијација која укључује и трансфер технологије, Војска Србије може створити респектабилну флоту беспилотних летелица различитог типа.