Москва о писању "Печата": "Жута кућа" постоји и у Украјини
Украјински здравствени радници тврде да је, како кажу, немогуће узети бубрег или срце у пољу, али је познато да су током војног сукоба у бившој Југославији, у близини града Бурела на албанској територији, вршене операције трансплантације у извесној "Жутој кући", чије су трагове накнадно открили истражитељи Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији (МКСЈ), казала је данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Наиме, у марту ове године у српском недељнику "Печат" објављен је чланак "Крвави одред Елизабет Дебру". Како је навела Захарова, ово име припада лекару из Холандије, који је раније стигао у Артјомовск, претходно се појавивши у сведочењима бившег припадника Службе безбедности Украјине о операцијама вађења органа украјинских војника који су погинули или тешко повређени у Донбасу.
"Ово није први пут да је предмет новинарских истрага активно ширење трансплантације на црно на тим просторима, изузетно профитабилног 'војног бизниса', чије постојање је, чини се, немогуће без покровитељства на највишем државном нивоу. Ово није случајно. Проблем трговине људима у Украјини постоји већ дуже време и више пута је био у центру пажње тела УН за људска права", казала је Захарова на данашњем брифингу.
Како је навела, конкретно, недавна закључна запажања Комитета за права детета (октобар 2022.) и Одбора за елиминацију дискриминације жена (новембар 2022.) истакла су високу стопу трговине женама и децом у тој земљи.
Захарова је истакла да је од касних деведесетих у медијима било навода да грађани Украјине, са ниским примањима, продају унутрашње органе, како би побољшали своје материјално стање.
"Појавиле су се и информације о незаконитом одузимању анатомских делова са тела мртвих. Украјина је била у центру скандала у вези са илегалном трансплантацијом много пре државног удара 2014. и догађаја који су уследили. Међутим, избијање сукоба на југоистоку земље значајно је погоршало ситуацију", нагласила је.
Она је посебно издвојила активности "трансплантолога на црно" на ратним местима, када је шеф Доњецке Народне Републике Александар Захарченко први изјавио да је лично видео лешеве са отвореним стомацима и отвореним грудима, рекавши да има информације да су "украјински националисти незаконито запленили делове тела затвореника, локалног становништва и рањених војника Оружаних снага Украјине".
"У јулу 2022. године, официр Народне милиције Луганске Народне Републике Андреј Марочко изјавио је да, према његовим информацијама, 20-30 људи дневно долази из зоне активних сукоба на столове трансплантолога на црно, који делују у Украјини и да су то углавном украјински војници", навела је и додала да прави разлози за коришћење пољских крематоријума, од стране украјинске стране, остају непознати широј јавности.
Захарова се осврнула и на недавно значајно ублажавање украјинског законодавства о трансплатацији, посебно поједностављење процедуре за добијање сагласности за овај процес, давање права на обављање истог на приватним клиникама и ослобађање трансплантације органа од ПДВ-а.
"Истовремено, последњу новину усвојила је Врховна рада Украјине након почетка Специјалне војне операције Оружаних снага Руске Федерације, априла 2022. године", рекла је Захарова.
"Кијевски режим оповргава сваку информацију о раду трансплантолога на црно у Украјини. Често се као аргумент наводи тежина операција трансплантације органа, која захтева учешће великог броја специјалиста, значајне трошкове, време и спровођење многих тестова за компатибилност даваоца и примаоца", казала је руска званичница.
Још једном је подсетила на "Жуту кућу".
"Чињенице о тој кући најпре су описане у књизи бивше тужитељке Међународног суда Карле дел Понте 'Лов: ја и ратни злочинци', а потом и у извештају представника Швајцарске Дика Мартија за ПССЕ, након чега су се парламентарци сагласили да постоји потреба да се позову на одговорност сви који се баве трговином органима".
Ако су извођење операција "на терену" одрађивали илегални трансплантолози, још касних деведесетих у Албанији, подаци о вађењу органа у Украјини ових дана изгледају прилично вредни пажње, закључила је Захарова.